Kada par ili žena prvi put dobiju preporuku za vantelesnu oplodnju, jedno od prvih pitanja je: Kako će sve to zapravo izgledati? Ne samo medicinski, već i praktično.
Koliko traje stimulacija? Koliko često se dolazi na kontrole? Da li aspiracija boli? Kada se saznaje koliko je jajnih ćelija oplođeno? Kako izgleda embriotransfer? Da li posle transfera treba ležati? I verovatno najteže pitanje od svih: kako izdržati period čekanja do beta hCG testa?
Vantelesna oplodnja nije jedna intervencija, već proces koji se sastoji od više povezanih faza. Iako osnovni redosled postoji, svaki postupak se planira individualno, u skladu sa godinama žene, ovarijalnom rezervom, uzrokom infertiliteta, spermogramom, prethodnim pokušajima i odgovorom organizma na terapiju.
Zato dva para mogu proći kroz isti tip postupka, a ipak imati različit protokol, broj kontrola, laboratorijski tok ili vreme embriotransfera.
U ovom tekstu objašnjavamo kako najčešće izgleda put od prve konsultacije do testa trudnoće, šta se događa u svakoj fazi i šta pacijenti realno mogu da očekuju.
Za širi pregled o tome šta je IVF, kome je namenjen i koje mogućnosti postoje, pročitajte i naš glavni vodič o vantelesnoj oplodnji.
Pre početka IVF-a: od prve konsultacije do jasnog plana
Vantelesna oplodnja počinje razgovorom.
Na prvoj konsultaciji lekar pokušava da razume celu reproduktivnu situaciju para, a ne samo jedan izolovan nalaz. Razmatraju se godine žene, trajanje pokušavanja, menstrualni ciklusi, prethodne trudnoće, operacije, hormonski status, ultrazvučni nalazi, spermogram i eventualni raniji pokušaji lečenja infertiliteta.
Cilj te konsultacije nije da se postupak započne što pre po svaku cenu.
Za parove koji još nisu ušli u proces dijagnostike, prvi korak je da razumeju šta treba uraditi kada trudnoća ne dolazi očekivanim tempom.
Cilj je da se odgovori na nekoliko važnih pitanja:
Da li je IVF zaista sledeći logičan korak?
Da li pre postupka treba uraditi dodatnu dijagnostiku?
Postoji li nešto što treba regulisati ili lečiti pre stimulacije?
Kakav odgovor jajnika možemo približno očekivati?
Da li postoji muški faktor koji menja laboratorijsku strategiju?
Tek kada se sagleda cela slika, pravi se plan.
Kod nekih pacijenata priprema je kratka. Kod drugih je pre postupka potrebno regulisati hormone, telesnu težinu ili metabolički status, rešiti infekciju, dopuniti dijagnostiku materične šupljine ili detaljnije ispitati muški faktor.
Dobra priprema ne znači nepotrebno odlaganje. Ona znači da se u postupak ne ulazi nasumično.
Kako počinje IVF ciklus?
Kada je dokumentacija kompletna i lekar proceni da je vreme za početak postupka, određuje se protokol.
Ne postoji jedan protokol stimulacije koji je najbolji za sve žene.
Izbor zavisi od više faktora:
- godina pacijentkinje,
- AMH i ovarijalne rezerve,
- broja antralnih folikula,
- hormonskog statusa,
- prethodnog odgovora na stimulaciju, ako je postupaka već bilo,
- prisustva PCOS-a ili drugih stanja,
- procene rizika od prejakog ili slabog odgovora jajnika.
Godine i ovarijalna rezerva nisu ista stvar, ali obe imaju važnu ulogu u planiranju postupka. Više o tome pročitajte u tekstu „Da li je vreme ključni faktor u reproduktivnom zdravlju žene?“
Zato nije korisno porediti dozu terapije sa prijateljicom, rođakom ili iskustvom pročitanim na forumu.
Veća doza leka ne znači automatski bolji protokol. Manja doza ne znači da se radi manje ozbiljan postupak.
Cilj je da terapija bude prilagođena konkretnoj pacijentkinji. U pripremi postupka procenjuju se i faktori opšteg i metaboličkog zdravlja. Posebno smo obradili temu „Kako telesna težina može uticati na BMPO postupak„.
Stimulacija jajnika: kako izgleda svakodnevni život tokom terapije?
Hormonska stimulacija je deo IVF postupka koji pacijentkinja najviše oseća u svakodnevnom životu.
U prirodnom ciklusu najčešće jedan folikul nastavlja razvoj do ovulacije. Tokom kontrolisane stimulacije cilj je da se podrži razvoj više folikula iz grupe koja je u tom ciklusu već aktivirana.
Stimulacija najčešće traje približno 8 do 12 dana, ali može biti kraća ili duža u zavisnosti od odgovora jajnika.
Tokom tog perioda pacijentkinja prima terapiju prema tačno određenom rasporedu i dolazi na kontrole.
Kontrole mogu uključivati ultrazvučno praćenje:
- broja folikula,
- njihove veličine,
- dinamike rasta,
- izgleda endometrijuma.
Kada je potrebno, proveravaju se i hormonske vrednosti.
Na osnovu tih informacija lekar može prilagođavati terapiju i odlučiti kada je pravi trenutak za završnu fazu sazrevanja jajnih ćelija.
Da li žena može da radi tokom stimulacije?
U velikom broju slučajeva može.
Većina pacijentkinja nastavlja sa uobičajenim svakodnevnim obavezama, uz određena prilagođavanja. Kako folikuli rastu, može se javiti osećaj težine, pritiska ili nadutosti u donjem delu stomaka.
Reakcije su individualne.
Neke žene stimulaciju podnose gotovo bez problema, dok druge imaju izraženiju nelagodnost. Zbog toga ne treba očekivati da iskustvo druge pacijentkinje predvidi vaše.
Važno je pratiti uputstva lekara i prijaviti simptome koji odstupaju od očekivanog.
Da li stimulacija „troši” jajne ćelije?
Ovo je jedan od najčešćih strahova pacijentkinja.
Kontrolisana stimulacija ne uzima jajne ćelije koje bi inače ostale sačuvane za buduće godine. Tokom svakog ciklusa aktivira se grupa folikula, od kojih bi u prirodnom ciklusu najčešće jedan nastavio razvoj, dok bi ostali postepeno propali.
Stimulacijom se omogućava da veći broj folikula iz te grupe nastavi razvoj.
To je važno razumeti, jer mnoge žene nepotrebno strahuju da će jednim IVF postupkom naglo potrošiti svoju ovarijalnu rezervu.
Poslednji dani stimulacije i završna injekcija
Kako se stimulacija približava kraju, kontrole postaju posebno važne.
Lekar procenjuje kada su folikuli dostigli odgovarajuću fazu razvoja i određuje trenutak za završnu, takozvanu „stop” ili trigger injekciju.
Ova injekcija služi završnom sazrevanju jajnih ćelija i daje se u precizno određeno vreme.
To je jedan od trenutaka u IVF postupku kada je disciplina posebno važna.
Nije dovoljno primiti terapiju „otprilike uveče”. Pacijentkinja dobija tačno vreme davanja injekcije i vreme dolaska na aspiraciju.
Od tog trenutka postoji precizan raspored.
Zato u ovoj fazi savetujemo pacijentima da sve zapišu, postave alarm i, ako postoji bilo kakva nedoumica, provere informaciju sa klinikom umesto da nagađaju.
Dan aspiracije jajnih ćelija: šta možete da očekujete?
Aspiracija jajnih ćelija je za mnoge žene psihološki najnapetiji deo IVF postupka, posebno kada ga prolaze prvi put.
Strah najčešće dolazi iz nepoznatog.
Pacijentkinja tog dana dolazi u kliniku prema unapred dobijenim uputstvima. Pošto se aspiracija najčešće radi u kratkotrajnoj anesteziji ili sedaciji, neophodno je poštovati pravila o uzimanju hrane i tečnosti koja je dao medicinski tim.
Sama procedura se izvodi pod ultrazvučnom kontrolom.
Igla se vodi do folikula i njihov sadržaj se aspirira, a materijal se odmah predaje embriološkoj laboratoriji.
Za pacijentkinju procedura obično traje relativno kratko. Nakon buđenja ostaje određeno vreme pod nadzorom tima.
Moguće je osećati:
- blagu nelagodnost,
- pritisak u donjem delu stomaka,
- umor nakon anestezije,
- blage grčeve,
- oskudno krvarenje.
Jači bol, povišena temperatura, obilnije krvarenje ili simptomi koji zabrinjavaju pacijentkinju treba da budu razlog za kontakt sa lekarom.
Broj folikula nije isto što i broj jajnih ćelija
Pacijenti često unapred prate broj folikula i pokušavaju da iz njega izračunaju koliko će biti embriona.
To nije moguće.
Broj folikula nije nužno jednak broju dobijenih jajnih ćelija.
Broj jajnih ćelija nije isto što i broj zrelih jajnih ćelija.
Broj zrelih jajnih ćelija nije isto što i broj oplođenih ćelija.
A broj oplođenih jajnih ćelija nije isto što i broj embriona koji će nastaviti razvoj do faze pogodne za transfer ili zamrzavanje.
To nije znak da je nešto nužno pošlo pogrešno. Biologija reprodukcije podrazumeva prirodnu selekciju na više nivoa.
Zato IVF proces treba pratiti fazu po fazu, a ne pokušavati prvog dana predvideti konačan rezultat.
Šta se događa u IVF laboratoriji dok pacijenti čekaju?
Za pacijenta je laboratorijski deo često najnevidljiviji deo postupka.
Žena je prošla stimulaciju i aspiraciju. Partner je dao uzorak sperme ili se koristi ranije pripremljen materijal. Kada postoji sumnja na muški faktor, važno je da se infertilitet kod muškaraca proceni sistemski, a ne samo na osnovu jednog nalaza. Nakon toga veliki deo procesa prelazi u ruke embriološkog tima.
Prvi korak je procena dobijenih jajnih ćelija i priprema spermatozoida.
Zatim se bira način oplodnje.
Kod klasičnog IVF-a jajne ćelije i spermatozoidi dovode se u kontakt u kontrolisanim laboratorijskim uslovima.
Kod ICSI metode embriolog izabrani spermatozoid unosi direktno u jajnu ćeliju.
ICSI nije automatski „bolja verzija IVF-a” za svakog pacijenta. Odluka o primeni metode zavisi od nalaza spermograma, kvaliteta polnih ćelija, prethodnih postupaka i medicinske procene tima.
U slučajevima kada u ejakulatu nema spermatozoida, mogu se razmatrati posebne procedure njihovog dobijanja. Pročitajte više o tome „Kako izgleda TESE procedura i kada je potrebna„.
Nakon oplodnje počinje praćenje razvoja embriona.
Embriolog prati:
- da li je došlo do oplodnje,
- dinamiku deobe ćelija,
- morfološke karakteristike embriona,
- dalji razvoj tokom narednih dana.
Pacijenti u ovom periodu često očekuju da odmah dobiju konačan odgovor.
Međutim, razvoj embriona je proces. Informacija prvog dana nije ista kao informacija trećeg ili petog dana.
Upravo zato je period između aspiracije i embriotransfera često emotivno zahtevan. Potrebno je sačekati da razvoj embriona pokaže kakve su realne mogućnosti za nastavak postupka.
Kako se odlučuje kada će biti embriotransfer?
Embriotransfer se može planirati u različitim fazama razvoja embriona, najčešće u skladu sa procenom lekara i embriologa.
Ne postoji jedan dan transfera koji je najbolji za sve pacijente.
Odluka može zavisiti od:
- broja embriona,
- njihove dinamike razvoja,
- kvaliteta embriona,
- prethodne reproduktivne istorije,
- stanja endometrijuma,
- drugih medicinskih faktora.
Kod nekih pacijentkinja planira se svež embriotransfer, dok se u drugim situacijama svi odgovarajući embrioni zamrzavaju i transfer se odlaže za naredni ciklus.
Odloženi transfer ne znači automatski da se desio problem.
U određenim situacijama lekar može proceniti da je za pacijentkinju bolje da se embrioni sačuvaju i transfer uradi kasnije, kada uslovi budu povoljniji.
Dan embriotransfera: kako izgleda procedura?
Embriotransfer je za par često emocionalno najvažniji trenutak celog postupka.
Medicinski gledano, sama procedura je relativno kratka i najčešće ne zahteva anesteziju.
Embrion se tankim kateterom prenosi u matericu pod kontrolisanim uslovima.
Pre samog transfera lekar i embriolog razgovaraju sa pacijentima o embrionima i planu postupka.
Jedna od važnih odluka jeste i broj embriona za transfer. Ta odluka se ne donosi samo sa idejom da se „poveća šansa po svaku cenu”.
Više embriona može povećati rizik od višestruke trudnoće, a takva trudnoća nosi dodatne rizike za majku i bebe.
Zbog toga se odluka donosi odgovorno, u skladu sa medicinskim okolnostima.
Nakon transfera pacijentkinja kratko ostaje u klinici, a zatim dobija uputstva za naredni period.
Da li posle embriotransfera treba strogo mirovati?
Ovo je jedno od pitanja oko kojih postoji mnogo mitova.
U najvećem broju slučajeva strogo ležanje nije potrebno, osim kada lekar zbog specifične medicinske situacije preporuči drugačije.
Pacijentkinja se obično može vratiti mirnom svakodnevnom ritmu.
To ne znači da treba odmah planirati težak trening ili veliki fizički napor.
Ali ne znači ni da će ustajanje iz kreveta, odlazak u kupatilo, hodanje ili normalna svakodnevna aktivnost „izbaciti” embrion.
Najvažnije je:
- redovno uzimati propisanu terapiju,
- pratiti uputstva lekara,
- izbegavati nepotrebne fizičke napore,
- ne uvoditi lekove i suplemente samoinicijativno,
- javiti se klinici ako postoje simptomi koji zabrinjavaju.
Najteži deo za mnoge pacijente: čekanje beta hCG testa
Kada se završe stimulacija, aspiracija i embriotransfer, počinje period u kome pacijent praktično više ništa ne može da „uradi”.
Upravo zato je čekanje rezultata za mnoge psihološki najzahtevnija faza.
Svaki osećaj u telu počinje da se analizira.
Da li je ovo dobar znak?
Zašto me danas ništa ne boli?
Da li su grčevi normalni?
Da li odsustvo simptoma znači da postupak nije uspeo?
Problem je što simptomi u ovom periodu nisu pouzdan pokazatelj ishoda.
Neki osećaji mogu biti posledica terapije. Neke žene imaju simptome, druge ih nemaju. Ni jedno ni drugo samo po sebi ne daje odgovor.
Pouzdan odgovor daje beta hCG test urađen u terminu koji preporuči lekar.
Test se često planira približno 12 do 14 dana nakon embriotransfera, ali pacijent treba da prati konkretno uputstvo svog medicinskog tima.
Prerano testiranje može napraviti dodatnu konfuziju i stres.
Ako je rezultat pozitivan, planira se dalje praćenje.
Ako nije, važno je ne donositi zaključke na brzinu. Tada treba analizirati ceo ciklus i videti šta smo iz njega naučili.
Koliko ukupno traje postupak vantelesne oplodnje?
Pacijenti često žele precizan odgovor u danima.
U praksi je bolje razmišljati u fazama.
Od početka stimulacije do aspiracije najčešće prolazi oko desetak dana, uz individualna odstupanja.
Nakon aspiracije sledi laboratorijski razvoj embriona tokom nekoliko dana.
Ako se radi svež embriotransfer, on se planira prema razvoju embriona i medicinskoj proceni.
Nakon transfera sledi period čekanja do beta hCG testa.
Zato jedan standardni IVF ciklus, od početka stimulacije do testa trudnoće, često obuhvata nekoliko nedelja.
Međutim, ukupni put može biti duži ako je pre početka potrebna dodatna priprema, ako se embrioni zamrzavaju, ako se transfer odlaže ili ako postoje drugi medicinski razlozi za drugačiji plan.
Najvažnije je razumeti da individualno prilagođavanje nije kašnjenje u postupku.
To je deo postupka.
Šta ako nema svežeg embriotransfera?
Pacijenti ponekad očekuju da posle svake aspiracije mora uslediti embriotransfer u istom ciklusu.
To nije uvek slučaj.
Lekar može preporučiti zamrzavanje odgovarajućih embriona i odlaganje transfera kada proceni da za to postoji medicinski razlog.
Razlozi mogu biti različiti i procenjuju se individualno.
U narednom periodu planira se priprema za transfer zamrznutog embriona.
Vitrifikacija i krioprezervacija su važan deo savremene reproduktivne medicine. Zamrznuti embrioni mogu omogućiti naredni transfer bez ponovne stimulacije i aspiracije jajnih ćelija.
Šta pacijenti često pogrešno očekuju od IVF postupka?
Više jajnih ćelija ne znači automatski uspešniji postupak
Broj jeste važan, ali nije jedini faktor.
Važni su zrelost jajnih ćelija, mogućnost oplodnje, razvoj embriona i niz drugih bioloških i medicinskih faktora.
Svaka jajna ćelija ne postaje embrion
Između aspiracije i embriona pogodnog za transfer postoji više bioloških koraka.
Zato početni broj ćelija ne treba automatski pretvarati u očekivani broj embriona.
IVF nije isti za sve pacijente
Protokol koji je bio dobar za jednu ženu ne mora biti pravi za drugu.
Individualizacija terapije je važan deo savremene reproduktivne medicine.
Odsustvo simptoma posle transfera ne znači neuspeh
Simptomi u periodu čekanja nisu pouzdan test trudnoće.
Nemojte pokušavati da iz svakog osećaja ili odsustva osećaja predvidite beta hCG rezultat.
Iskustvo drugog para ne predviđa vaš ishod
Forumi i grupe mogu pružiti emocionalnu podršku, ali nisu mesto za donošenje medicinskih odluka.
Dve žene sličnih godina mogu imati različitu ovarijalnu rezervu, različit kvalitet jajnih ćelija, drugačiji uzrok infertiliteta i potpuno različit odgovor na terapiju.
Prvi postupak nekada daje i važne informacije za dalje
Ne možemo svaki ishod predvideti pre početka.
Tok stimulacije, broj i zrelost jajnih ćelija, oplodnja i razvoj embriona pružaju informacije koje lekar može koristiti pri planiranju sledećih koraka.
Kada ima smisla zakazati konsultaciju?
Konsultaciju ne treba posmatrati kao automatsku odluku da odmah počinjete IVF.
Ona služi da dobijete odgovor na pitanje: gde se trenutno nalazimo i šta je sledeći razuman korak?
Razgovor sa stručnjakom posebno ima smisla ako:
- trudnoća izostaje duže vreme,
- žena ima više od 35 godina i ne želi da gubi vreme bez jasnog plana,
- postoje neredovni ciklusi,
- postoji smanjena ovarijalna rezerva,
- spermogram nije uredan,
- već imate preporuku za BMPO,
- imali ste prethodni neuspešan pokušaj,
- imate mnogo nalaza, ali nemate jasnu strategiju,
- želite drugo stručno mišljenje.
Ponekad je sledeći korak IVF.
Ponekad nije.
Važno je da odluka bude doneta na osnovu stvarne medicinske situacije, a ne straha, pritiska ili nasumičnih saveta.
Želite praktičan vodič kroz ceo proces?
Preuzmite B.B. Clinic PDF vodič „Korak po korak do bebe”, sa pregledom pripreme, dokumentacije, stimulacije, aspiracije, laboratorijske faze i embriotransfera.
Česta pitanja o toku vantelesne oplodnje
Koliko traje stimulacija jajnika?
Stimulacija najčešće traje približno 8 do 12 dana, ali trajanje zavisi od individualnog odgovora jajnika i protokola koji je lekar odabrao.
Koliko često se dolazi na kontrole tokom stimulacije?
Raspored kontrola nije isti kod svake pacijentkinje. Lekar određuje učestalost prema fazi stimulacije, ultrazvučnom nalazu i, kada je potrebno, hormonskim rezultatima.
Da li aspiracija jajnih ćelija boli?
Aspiracija se najčešće radi u kratkotrajnoj anesteziji ili sedaciji, pa pacijentkinja tokom same intervencije obično ne oseća bol. Nakon postupka moguća je blaga nelagodnost ili osećaj pritiska.
Kada se zna koliko je jajnih ćelija oplođeno?
Embriološki tim prati ćelije nakon aspiracije i oplodnje. Informacije se dobijaju fazno, jer se prvo procenjuju jajne ćelije, zatim oplodnja, a potom i dalji razvoj embriona.
Da li se embriotransfer uvek radi u istom ciklusu?
Ne. U nekim situacijama radi se svež transfer, dok se u drugim embrioni zamrzavaju i transfer planira kasnije. Odluka zavisi od medicinske situacije.
Da li je embriotransfer bolan?
Embriotransfer je najčešće kratka procedura koja ne zahteva anesteziju i uglavnom nije bolna.
Da li moram da ležim posle embriotransfera?
Strogo mirovanje najčešće nije potrebno, osim ako lekar zbog specifičnog razloga preporuči drugačije. Preporučuje se miran svakodnevni ritam i pridržavanje propisane terapije.
Kada se radi beta hCG?
Termin određuje lekar. U praksi se krvni beta hCG test često radi približno 12 do 14 dana nakon embriotransfera, u zavisnosti od konkretnog plana postupka.
Šta ako prvi IVF postupak ne dovede do trudnoće?
Tada je važno analizirati ceo ciklus: odgovor na stimulaciju, broj i zrelost jajnih ćelija, oplodnju, razvoj embriona, embriotransfer i druge faktore. Na osnovu toga lekar procenjuje naredne korake.
Razmišljate o vantelesnoj oplodnji?
Prvi korak ne mora biti početak terapije.
Prvi korak može biti razgovor u kome ćete dobiti jasnu sliku o tome šta je do sada urađeno, šta još treba proveriti i koji pristup ima najviše smisla u vašem slučaju.
U B.B. Clinic možete zakazati konsultaciju i doneti postojeću medicinsku dokumentaciju.
Cilj prvog razgovora je da dobijete jasan plan bez nepotrebnog lutanja, bez velikih obećanja i uz realnu procenu vaše individualne situacije.
Zakažite konsultaciju sa B.B. Clinic timom.