Kada govorimo o reproduktivnom zdravlju žene, jedno pitanje se uvek vraća na početak: koliko vremena zaista imamo? U svakodnevnom životu često planiramo karijeru, porodicu, partnerske odnose i velike odluke onda kada za njih “dođe pravi trenutak”. Međutim, biologija ne funkcioniše uvek po našem životnom rasporedu.
Kod žena je vreme jedan od najvažnijih faktora plodnosti, pre svega zato što se broj i kvalitet jajnih ćelija ne obnavljaju tokom života. Za razliku od muškaraca, kod kojih se spermatozoidi stalno stvaraju, žena se rađa sa unapred određenim brojem jajnih ćelija. Kako godine prolaze, taj broj se smanjuje, a menja se i njihov kvalitet.
Zato je važno da žene razumeju šta su jajne ćelije, šta je ovarijalna rezerva, kako godine utiču na plodnost i kada ima smisla razmišljati o dodatnim opcijama kao što su vantelesna oplodnja ili zamrzavanje jajnih ćelija.
Koliko jajnih ćelija žena ima tokom života?
Tokom embrionalnog razvoja ženskog fetusa formira se oko milion do dva miliona oogonija, odnosno ćelija iz kojih će se kasnije razvijati jajne ćelije. Ipak, tokom celog reproduktivnog života žene samo mali broj njih dođe do faze zrelosti.
U svakom menstrualnom ciklusu regrutuje se veliki broj folikula, ali najčešće samo jedan, ređe dva, dostignu zrelost i postanu spremni za ovulaciju. Ostali folikuli prirodno propadaju.
Zašto se jajne ćelije ne obnavljaju?
Kod muškaraca postoji stalna proizvodnja novih spermatozoida. Kod žena je situacija drugačija: broj jajnih ćelija je unapred određen i vremenom se smanjuje. Kada se taj broj iscrpi, žena ulazi u menopauzu.
Jajna ćelija je jedna od najvećih ćelija u ljudskom telu. Ona ne nosi samo genetski materijal, već i čitav biološki “mehanizam” potreban za početak razvoja novog života. Upravo zbog toga je izuzetno moćna, ali i izuzetno osetljiva struktura.
Da li lekovi za stimulaciju u VTO smanjuju broj jajnih ćelija?
Jedno od čestih pitanja kod žena koje planiraju postupak vantelesne oplodnje jeste da li hormonska stimulacija “troši” jajne ćelije.
Odgovor je: ne, kontrolisana ovarijalna stimulacija ne smanjuje dodatno broj jajnih ćelija.
U prirodnom ciklusu telo svakog meseca regrutuje veći broj folikula. Bez stimulacije, samo jedan folikul obično nastavlja da sazreva, dok ostali propadaju. Tokom postupka VTO, lekovima se pomaže da više folikula iz te iste grupe nastavi rast i dostigne zrelost.
Drugim rečima, stimulacija ne uzima jajne ćelije koje bi bile sačuvane za budućnost, već omogućava da se iskoriste folikuli koji bi u tom ciklusu svakako prirodno propali.
Ako želite da razumete širi tok postupka, stimulaciju i faze lečenja, pogledajte i vodič: vantelesna oplodnja.
U čemu je razlika između jajne ćelije mlađe i starije žene?
Godine ne utiču samo na broj jajnih ćelija, već i na njihov kvalitet.
Možemo to uporediti sa kožom. Bore ne nastaju preko noći, već kao posledica vremena, spoljašnjih uticaja i promena u ćelijskim mehanizmima obnove. Slično se dešava i sa jajnim ćelijama. One su stare koliko i žena i tokom života pamte uticaje kojima je organizam bio izložen.
Zašto kvalitet jajnih ćelija opada sa godinama?
Kako godine prolaze, povećava se verovatnoća grešaka u genetskom materijalu jajne ćelije. Zbog toga se smanjuje mogućnost nastanka genetski zdravog embriona, a povećava rizik od neuspešne implantacije ili spontanog pobačaja.
Kod žena u poznijim reproduktivnim godinama procenat genetski ispravnih jajnih ćelija značajno opada. Upravo zato vreme postaje jedan od najvažnijih faktora u planiranju trudnoće.
Šta još utiče na kvalitet jajnih ćelija?
Godine jesu najvažniji faktor, ali nisu jedini. Na kvalitet jajnih ćelija utiču i životne navike, hormonski status i opšte zdravstveno stanje žene.
Faktori koji mogu pogoršati kvalitet jajnih ćelija
Na reproduktivno zdravlje mogu negativno uticati:
- pušenje,
- loša ishrana,
- hronični stres,
- gojaznost,
- insulinska rezistencija,
- hormonski disbalans,
- autoimune bolesti,
- izloženost toksinima iz okoline.
Gojaznost je posebno važna tema jer masno tkivo nije pasivno. Ono učestvuje u hormonskim procesima, naročito kada je prisutno visceralno masno tkivo. Višak masnog tkiva može remetiti hormonsku ravnotežu, pogoršavati insulinsku rezistenciju i uticati na kvalitet ciklusa.
Sve češće viđamo i mlađe žene koje imaju slabiji kvalitet jajnih ćelija, a u osnovi se često nalaze način života, telesna težina, metabolički poremećaji i hormonski disbalans.
Da li se kvalitet jajnih ćelija može popraviti?
Ne postoji magični lek koji može vratiti jajne ćelije u biološki mlađe stanje. Ali to ne znači da se ništa ne može uraditi.
Sve što je dobro za ukupno zdravlje žene, dobro je i za njene jajne ćelije.
Šta žena može da uradi?
Najvažniji koraci su:
- regulacija telesne težine,
- pravilna i uravnotežena ishrana,
- lečenje hormonskog disbalansa,
- regulacija insulinske rezistencije,
- smanjenje stresa,
- prestanak pušenja,
- ciljano uvođenje suplemenata kada za to postoji medicinski razlog.
Suplementacija određenim vitaminima, mineralima i koenzimima kod nekih žena može imati smisla, ali ne treba je uvoditi nasumično. Najvažnije je da se prvo sagleda hormonski status, metaboličko stanje i realna reproduktivna situacija.
Šta je ovarijalna rezerva?
Ovarijalna rezerva opisuje broj i potencijal jajnih ćelija koje žena ima u određenom trenutku. Ona se prirodno smanjuje sa godinama.
Procena ovarijalne rezerve najčešće uključuje:
- AMH — Anti-Müllerov hormon,
- ultrazvučno merenje antralnih folikula, poznato kao AFC.
Kod žena mlađih od 30 godina smanjena ovarijalna rezerva se javlja ređe, ali kada postoji, često može imati genetsku osnovu. Zato je važno da se ne čeka predugo ako postoje neredovni ciklusi, porodična istorija ranije menopauze ili drugi faktori rizika.
Zašto je ovarijalna rezerva važna za VTO?
Veći broj dostupnih jajnih ćelija obično znači i veću mogućnost da se dobije kvalitetan embrion. To ne znači da je broj jedini faktor, ali u postupcima vantelesne oplodnje broj i kvalitet jajnih ćelija zajedno značajno utiču na šansu za uspeh.
Šta ako je ovarijalna rezerva smanjena?
Smanjena ovarijalna rezerva ne znači automatski da trudnoća nije moguća, ali znači da vremena ima manje i da odluke treba donositi brže i preciznije.
Moguće opcije uključuju:
- stimulaciju ovulacije,
- individualno prilagođen VTO protokol,
- sakupljanje jajnih ćelija iz spontanih ciklusa,
- razmatranje donacije jajnih ćelija u određenim slučajevima.
Važno je da žena ne ulazi u proces nasumično, već da dobije jasan plan na osnovu nalaza, godina, AMH vrednosti, ultrazvučnog nalaza i ukupne kliničke slike.
Zamrzavanje jajnih ćelija: kada ima smisla?
Jajne ćelije se danas mogu zamrznuti metodom koja se naziva vitrifikacija. To je savremena tehnika brzog zamrzavanja kojom se smanjuje rizik od stvaranja ledenih kristala koji bi mogli oštetiti ćeliju.
Zamrzavanje jajnih ćelija može biti važno u dva konteksta.
Medicinski razlozi
Zamrzavanje se može preporučiti ženama koje treba da prođu kroz lečenje koje može oštetiti funkciju jajnika, na primer određene onkološke terapije.
Socijalni razlozi
Sve više žena razmišlja o zamrzavanju jajnih ćelija jer trenutno ne planira trudnoću, nema partnera ili želi da sačuva mlađe jajne ćelije za kasnije godine.
Ovo nije odluka koju treba donositi iz straha, ali jeste opcija o kojoj vredi razgovarati na vreme.
Zašto se kaže da je jajna ćelija važnija od spermatozoida?
Spermatozoid je važan jer donosi polovinu genetskog materijala. Međutim, jajna ćelija nosi mnogo više od same genetike. Ona sadrži mitohondrije, hranljive materije i ćelijski mehanizam potreban za prve faze razvoja embriona.
Zato embriolozi često kažu da jajna ćelija ima ključnu ulogu u nastanku kvalitetnog embriona. Ako je jajna ćelija lošeg kvaliteta, ni dobar spermatozoid često neće biti dovoljan da se dobije zdrav embrion.
Jednostavno rečeno: spermatozoid je ključ, ali jajna ćelija je brava, vrata i prostor iza njih.
Ukratko: da li je vreme ključni faktor?
Da. Vreme je jedan od ključnih faktora u reproduktivnom zdravlju žene. Kako godine prolaze, smanjuje se ovarijalna rezerva, a opada i kvalitet jajnih ćelija. Zato je važno da žene na vreme razgovaraju sa lekarom, provere svoje reproduktivno stanje i donesu odluke dok još postoji više mogućnosti.
Reproduktivni potencijal možemo zamisliti kao peščani sat. Što više vremena prođe, manje peska ostaje na raspolaganju. Upravo zato planiranje trudnoće nije samo emotivna odluka, već i medicinski važna odluka koja dobija na značaju sa godinama.