Analize za vantelesnu oplodnju: šta je potrebno pre IVF postupka
Kada se par priprema za vantelesnu oplodnju, jedno od prvih praktičnih pitanja obično glasi: koje analize treba da uradimo pre IVF postupka?
Na internetu se mogu pronaći dugi spiskovi laboratorijskih analiza, hormona, briseva i pregleda. Problem nastaje kada pacijenti pokušaju da urade sve unapred, bez jasnog plana, a zatim na konsultaciju dođu sa velikim brojem nalaza od kojih neki nisu potrebni, neki više nisu aktuelni, a neki ne odgovaraju njihovoj konkretnoj situaciji.
Priprema za vantelesnu oplodnju ne bi trebalo da bude skupljanje analiza radi samih analiza.
Cilj je da lekar dobije dovoljno informacija da proceni reproduktivno stanje oba partnera, prepozna faktore koji mogu uticati na IVF postupak i napravi individualni plan daljeg lečenja.
Zato spisak analiza nije potpuno isti za svaki par.
Osnovni pregledi i nalazi često jesu slični, ali se dodatna dijagnostika određuje prema godinama, prethodnim trudnoćama i pokušajima, menstrualnom ciklusu, ovarijalnoj rezervi, spermogramu, ranijim operacijama, infekcijama i drugim medicinskim okolnostima.
Ako tek razmatrate IVF i želite da razumete ceo proces, pogledajte i naš vodič o vantelesnoj oplodnji.
Zašto se analize rade pre vantelesne oplodnje?
Analize pre IVF postupka nemaju samo administrativnu svrhu.
Njihov najvažniji zadatak je da lekaru i embriološkom timu pruže što jasniju sliku o reproduktivnom zdravlju para pre početka stimulacije.
Na osnovu nalaza mogu se procenjivati:
- funkcija jajnika i ovarijalna rezerva,
- hormonski status žene,
- stanje materice i reproduktivnih organa,
- prisustvo određenih infekcija,
- kvalitet spermograma,
- mogući muški faktor infertiliteta,
- zdravstvena stanja koja mogu zahtevati dodatnu procenu pre IVF-a.
Dobar plan počinje pitanjem šta želimo da saznamo određenom analizom, a ne pitanjem koliko analiza možemo da uradimo.
Zato se priprema ne bi trebalo pretvoriti u niz nasumičnih laboratorijskih testova.
Da li oba partnera treba da rade analize?
Da, procena infertiliteta se odnosi na par.
Jedna od čestih grešaka jeste da se najveći deo dijagnostike usmeri na ženu, dok se muški faktor proverava tek kasnije.
To nije dobar redosled.
Spermogram spada među osnovne nalaze u proceni plodnosti, jer njegov rezultat može značajno uticati i na dalju dijagnostiku i na odluku o načinu oplodnje u IVF laboratoriji.
Zato je mnogo racionalnije da se osnovna procena žene i muškarca odvija paralelno.
Analize za žene pre vantelesne oplodnje
Kod žene se procena ne zasniva na jednom nalazu.
Potrebno je sagledati reproduktivne organe, menstrualni ciklus, hormonski status, ovarijalnu rezervu, prethodnu medicinsku istoriju i eventualne faktore koji mogu uticati na tok postupka.
Ginekološki i ultrazvučni pregled
Ginekološki pregled i ultrazvuk predstavljaju važan deo početne procene.
Ultrazvučnim pregledom lekar može procenjivati izgled materice, endometrijuma i jajnika, kao i broj antralnih folikula kada je takva procena potrebna.
Nalaz se uvek tumači zajedno sa godinama žene, ciklusom, hormonima i prethodnom anamnezom.
Sam ultrazvuk zato nije „dovoljan nalaz“, ali je važan deo ukupne slike.
PAPA test i ginekološki brisevi
U pripremi se mogu tražiti PAPA test i odgovarajući vaginalni i cervikalni brisevi.
U postojećoj B.B. Clinic dokumentaciji među analizama se navode provere na bakterije, gljivice i hlamidiju.
Cilj ovih pregleda jeste da se pre postupka prepoznaju stanja koja mogu zahtevati dodatnu procenu ili lečenje.
Ako se utvrdi infekcija, lekar određuje da li je potrebno prvo sprovesti terapiju i kada je bezbedno nastaviti pripremu za IVF.
Hormonske analize
Hormonski status pruža informacije koje lekar koristi za procenu funkcije reproduktivnog sistema i planiranje postupka.
U postojećem B.B. Clinic IVF materijalu među hormonima se navode:
- FSH,
- LH,
- estradiol (E2),
- progesteron,
- prolaktin,
- TSH,
- AMH.
Važno je znati da se svi hormoni ne tumače na isti način niti se svaki radi istog dana ciklusa.
Zato nije dovoljno samo imati rezultat iz laboratorije. Potrebno je znati kada je analiza urađena, zašto je urađena i kako se uklapa u ostale nalaze.
AMH i procena ovarijalne rezerve
AMH, odnosno Anti-Müllerov hormon, jedan je od parametara koji se koriste u proceni ovarijalne rezerve.
On može pomoći lekaru da proceni očekivani odgovor jajnika na stimulaciju, ali ga ne treba posmatrati izolovano.
AMH nije „test plodnosti“ koji sam po sebi govori da li žena može ili ne može da ostane trudna.
Njegova vrednost dobija pravi smisao tek kada se poveže sa:
- godinama žene,
- ultrazvučnim nalazom,
- brojem antralnih folikula,
- menstrualnim ciklusom,
- prethodnim odgovorom na stimulaciju, ako je IVF već rađen.
Ovarijalna rezerva će zbog svoje važnosti biti detaljnije obrađena u posebnom tekstu.
Serološke analize
Pre IVF postupka mogu biti potrebne i određene serološke analize.
U postojećem B.B. Clinic materijalu navode se:
- HBsAg,
- HCV,
- HIV,
- TPHA,
- kao i određene analize povezane sa rubelom i toksoplazmozom.
Tačan obim analiza treba uskladiti sa aktuelnim medicinskim protokolom, konkretnim postupkom i uputstvom lekara.
Da li su potrebne histeroskopija, HSG ili druge dodatne procedure?
Ne svakoj ženi.
Ovo je upravo jedan od razloga zbog kojih nije dobro samostalno praviti veliki spisak analiza.
U postojećem B.B. Clinic materijalu među dodatnim procedurama, kada za njih postoji potreba, navode se:
- histeroskopija,
- HSG,
- kolposkopija.
Odluka zavisi od prethodne anamneze i nalaza.
Na primer, lekar može smatrati da je potrebna detaljnija procena materične šupljine ili jajovoda, ali to ne znači da svaka pacijentkinja koja planira IVF automatski treba da prolazi kroz svaku od ovih procedura.
Dijagnostika treba da odgovori na konkretno medicinsko pitanje.
Analize za muškarce pre IVF postupka
Muška dijagnostika ne treba da počne tek kada se iscrpe sve mogućnosti kod žene.
Procena muškog faktora ide paralelno.
Spermogram
Spermogram je osnovna analiza sperme.
Njime se procenjuju parametri kao što su broj, pokretljivost i morfologija spermatozoida.
Rezultat može pomoći lekaru i embriologu da procene da li postoji muški faktor infertiliteta i da li će tokom IVF postupka biti dovoljno koristiti klasičnu oplodnju ili treba razmatrati druge metode.
Jedan nalaz ipak ne treba automatski pretvoriti u konačnu dijagnozu.
Ako rezultat odstupa od očekivanog, lekar može predložiti ponavljanje analize ili dodatnu urološku i laboratorijsku procenu.
Poseban tekst o spermogramu, broju, pokretljivosti i morfologiji spermatozoida planiran je kao jedan od narednih tekstova u našem IVF hub-u.
Spermokultura i brisevi
Prema postojećem B.B. Clinic planu analiza, kod muškarca se mogu tražiti spermokultura i odgovarajući brisevi.
Njihova svrha i potreba zavise od kliničke situacije i procene lekara.
Serološke analize kod muškarca
U postojećoj dokumentaciji za muškarce se takođe navode serološke analize kao što su:
- HBsAg,
- HCV,
- HIV,
- TPHA.
Kao i kod žene, konačan spisak treba proveriti prema aktuelnom protokolu postupka.
Šta ako spermogram pokaže ozbiljno odstupanje?
Loš spermogram ne znači automatski da par nema mogućnost za trudnoću.
On znači da nalaz treba pravilno protumačiti.
Kod određenih pacijenata može biti dovoljna dodatna analiza ili urološka procena. Kod drugih se može razmatrati ICSI metoda, dok se kod odsustva spermatozoida u ejakulatu mogu razmatrati procedure njihovog dobijanja direktno iz testisa.
Ako u ejakulatu nema spermatozoida, pročitajte i tekst Procedura TESE: kako se izvodi i kada je potrebna.
Važno je da se na složeniji nalaz ne reaguje panično, već sistemski.
Da li treba raditi genetske analize pre vantelesne oplodnje?
Genetsko testiranje nije isto za svaki par i ne predstavlja automatski deo identične pripreme kod svih pacijenata.
U određenim situacijama lekar može preporučiti dodatna ispitivanja na osnovu:
- reproduktivne istorije,
- nalaza spermograma,
- prethodnih trudnoća ili pobačaja,
- porodične anamneze,
- drugih medicinskih indikacija.
Zato se genetske analize ne uvode rutinski „za svaki slučaj“, već kada za njih postoji medicinsko obrazloženje.
Da li treba proveravati štitastu žlezdu i metaboličko zdravlje?
Opšte zdravstveno stanje žene može biti važno za pripremu za trudnoću i IVF.
U osnovnom hormonskom panelu B.B. Clinic materijala nalazi se i TSH.
Kod pojedinih pacijentkinja lekar može, na osnovu anamneze i postojećih nalaza, proceniti da je potrebna i šira endokrinološka ili metabolička obrada.
To je posebno važno kada postoje poznati problemi sa telesnom težinom, insulinskom rezistencijom, štitastom žlezdom ili drugim metaboličkim faktorima.
Više o jednom od važnih faktora pripreme pročitajte u tekstu Gojaznost i vantelesna oplodnja: kako telesna težina utiče na uspeh BMPO postupka.
Koliko dugo važe analize za vantelesnu oplodnju?
Ovo pitanje je važno jer pacijenti često imaju starije nalaze i žele da znaju da li ih mogu koristiti.
Rok važenja nije isti za sve analize.
Zavisi od vrste analize, načina na koji ulazite u postupak, aktuelnih zahteva i medicinskog protokola.
Zato nema smisla ponavljati sve rezultate unapred.
Na konsultaciju je najbolje poneti svu postojeću dokumentaciju, čak i kada je starija. Lekar tada može videti šta još ima medicinsku vrednost, šta treba ponoviti i koje dodatne analize zaista imaju smisla.
Privatni IVF i IVF preko RFZO: da li su analize isto što i dokumentacija?
Ne.
Ovo je važna razlika.
Medicinske analize služe lekaru da proceni zdravstveno i reproduktivno stanje para i isplanira postupak.
RFZO dokumentacija odnosi se na administrativnu proceduru ostvarivanja prava na BMPO o trošku države.
Ta dva procesa se delimično prepliću, jer se određeni medicinski nalazi koriste i u RFZO proceduri, ali ih ne treba mešati.
Na ovoj stranici zato nećemo detaljno obrađivati obrasce, komisije i administrativne uslove.
Za to postoji posebna stranica B.B. Clinic posvećena vantelesnoj oplodnji o trošku države i RFZO/BMPO proceduri.
Da li treba uraditi sve analize pre prve konsultacije?
Ne.
Ako već imate urađene nalaze, ponesite ih.
Ali ako tek počinjete pripremu, često je racionalnije prvo razgovarati sa lekarom.
Na taj način se izbegava:
- nepotrebno ponavljanje analiza,
- trošenje novca na testove koji nisu potrebni,
- pogrešan termin za određene hormonske analize,
- gubitak vremena na pretrage koje neće promeniti plan lečenja.
Dobar redosled je jednostavan:
- prikupite postojeću medicinsku dokumentaciju;
- zakažite konsultaciju;
- lekar procenjuje šta već znamo;
- pravi se lista onoga što još treba proveriti;
- tek zatim se završava priprema za postupak.
To je mnogo efikasnije nego pristup „uradiću sve što pronađem na internetu“.
Šta poneti na prvu konsultaciju za IVF?
Ako već imate medicinsku dokumentaciju, ponesite je, čak i ako niste sigurni koliko je važna.
Korisno je poneti:
- prethodne ginekološke izveštaje,
- ultrazvučne nalaze,
- hormonske rezultate,
- AMH ako je ranije rađen,
- PAPA test i postojeće briseve,
- spermogram i spermokulturu,
- izveštaje urologa ako ih imate,
- dokumentaciju o prethodnim trudnoćama ili intervencijama,
- izveštaje iz prethodnih IVF postupaka, ako ih je bilo.
Lekaru često nije važan samo poslednji rezultat.
Tok promena kroz vreme može biti jednako koristan.
Analize nisu cilj – cilj je dobar plan
U pripremi za vantelesnu oplodnju lako je steći osećaj da je najvažnije prikupiti što više nalaza.
Nije.
Najvažnije je da analiza ima razlog i da njen rezultat može pomoći u donošenju odluke.
Kod jednog para fokus će biti na ovarijalnoj rezervi. Kod drugog na spermogramu. Kod trećeg će biti potrebna dodatna procena materične šupljine, hormonskog ili metaboličkog stanja.
Zato dobar IVF postupak ne počinje univerzalnim paketom analiza.
Počinje individualnom procenom.
Ako želite da vidite šta sledi nakon završene pripreme, pročitajte i tekst Kako izgleda postupak vantelesne oplodnje: faze, trajanje i šta možete da očekujete.
Najčešća pitanja o analizama za vantelesnu oplodnju
Koje analize su potrebne za vantelesnu oplodnju?
Tačan spisak zavisi od konkretnog para i načina sprovođenja postupka. Najčešće se procenjuju ginekološki i ultrazvučni nalaz, hormonski status i ovarijalna rezerva žene, određeni brisevi i serološke analize, kao i spermogram i odgovarajuće analize kod muškarca.
Da li oba partnera moraju da rade analize?
Procena se odnosi na oba partnera. Muški faktor je važan deo dijagnostike, zbog čega se spermogram obično radi rano u procesu, a dodatna ispitivanja se određuju prema rezultatu.
Da li moram da uradim AMH pre IVF-a?
AMH je jedan od parametara koji lekar može koristiti za procenu ovarijalne rezerve i planiranje stimulacije. Njegov rezultat ne treba tumačiti izolovano, već zajedno sa godinama žene, ultrazvučnim nalazom i ostalim parametrima.
Da li jedan loš spermogram znači da je potreban ICSI?
Ne nužno. Nalaz treba stručno protumačiti, a u nekim slučajevima i ponoviti ili dopuniti drugim pregledima. O načinu oplodnje odlučuje se na osnovu ukupne medicinske i embriološke procene.
Da li su histeroskopija i HSG obavezni pre IVF-a?
Ne za svaku pacijentkinju. Ove procedure se rade kada lekar proceni da postoji medicinska indikacija za detaljnije ispitivanje.
Koliko dugo važe analize za IVF?
Rok nije isti za sve analize. Zavisi od vrste nalaza, protokola i eventualnih administrativnih zahteva. Zato pre ponavljanja analiza treba proveriti konkretna uputstva.
Da li mogu na konsultaciju ako još nemam sve analize?
Da. Prva konsultacija upravo može poslužiti da lekar pregleda ono što već imate i napravi precizan spisak analiza koje još treba uraditi.
Da li su analize za privatni IVF iste kao analize za postupak preko RFZO?
Medicinska procena ima isti osnovni cilj, ali RFZO postupak uključuje i posebne administrativne zahteve i dokumentaciju. Zato je važno razlikovati medicinsku pripremu od procedure ostvarivanja prava preko RFZO.
Imate nalaze, ali ne znate šta je sledeće?
Ne morate unapred raditi svaku analizu koju pronađete na internetu.
Na konsultaciju u B.B. Clinic možete doneti postojeću medicinsku dokumentaciju, a lekar će proceniti šta je već dovoljno, šta treba ponoviti i koja dodatna ispitivanja imaju smisla u vašoj situaciji.
Cilj nije što duži spisak analiza.
Cilj je jasan plan pripreme za vantelesnu oplodnju.