Kada govorimo o plodnosti žene, često se prvo govori o broju jajnih ćelija. Pacijentkinje pitaju koliko folikula imaju, koliki im je AMH i koliko jajnih ćelija može da se dobije tokom postupka vantelesne oplodnje.
Međutim, broj jajnih ćelija je samo jedan deo priče.
Za ostvarivanje trudnoće važan je i njihov kvalitet, odnosno sposobnost jajne ćelije da bude oplođena i učestvuje u nastanku embriona sa potencijalom za dalji razvoj.
Na kvalitet jajnih ćelija utiče više faktora. Neki od njih su izvan naše kontrole, dok na druge možemo da utičemo kroz pravovremenu procenu zdravlja, promenu štetnih navika i lečenje poremećaja kada za to postoji medicinska indikacija.
Najvažnije je razumeti jednu činjenicu: plodnost se obično ne gubi preko noći. Promene se odvijaju postepeno, zbog čega je pravovremeno razmišljanje o reproduktivnom zdravlju važnije od traženja brzih rešenja kada se problem već pojavi.
Zašto je kvalitet jajnih ćelija važan za plodnost?
Jajna ćelija nosi polovinu genetskog materijala budućeg embriona, ali njena uloga nije ograničena samo na genetiku.
Ona sadrži ćelijske strukture i mehanizme koji su važni za proces oplodnje i prve faze razvoja embriona. Zbog toga kvalitet jajne ćelije može imati značajnu ulogu u tome da li će doći do oplodnje i kako će se embrion dalje razvijati.
Ipak, važno je izbeći pojednostavljivanje.
Kada trudnoća izostaje ili kada VTO postupak ne dovede do očekivanog rezultata, razlog se ne može automatski pripisati „lošim jajnim ćelijama”. Reprodukcija je složen proces u kojem se zajedno procenjuju godine žene, ovarijalna rezerva, kvalitet spermatozoida, razvoj embriona, stanje materice i endometrijuma, hormonski i metabolički faktori i druge individualne okolnosti.
Zato se kvalitet jajnih ćelija nikada ne posmatra izolovano od celokupne kliničke slike.
Šta najviše utiče na kvalitet jajnih ćelija?
U praksi je korisno napraviti razliku između tri grupe faktora:
- godina žene,
- genetskih faktora,
- zdravstvenog stanja i životnih navika.
Prve dve grupe ne možemo jednostavno promeniti. Treća je oblast u kojoj postoji prostor za procenu i, u određenim situacijama, korekciju faktora rizika.
1. Godine žene
Starost žene je jedan od najvažnijih faktora reproduktivnog potencijala.
Žena se rađa sa određenim brojem jajnih ćelija, a njihov broj se tokom života postepeno smanjuje. Sa vremenom se ne menja samo količina dostupnih jajnih ćelija, već se povećava i verovatnoća promena koje mogu otežati normalnu oplodnju i razvoj embriona.
Zbog toga žena od 40 godina i žena od 28 godina sa sličnom vrednošću pojedinih laboratorijskih parametara nemaju automatski istu reproduktivnu prognozu.
Biologiju jajne ćelije ne možemo vratiti unazad.
To ne znači da je trudnoća u kasnijim reproduktivnim godinama nemoguća, već da vreme ima značajnu ulogu i da odluke treba donositi na osnovu individualne procene, a ne na osnovu opštih obećanja ili iskustva druge osobe.
Više o odnosu između godina, ovarijalne rezerve i reproduktivnog potencijala pročitajte u našem tekstu „Da li je vreme ključni faktor u reproduktivnom zdravlju žene?”
2. Genetski faktori
Genetska osnova je drugi deo reproduktivne biologije koji ne možemo promeniti promenom ishrane, suplementima ili životnim navikama.
Kod pojedinih žena porodična istorija i određeni genetski faktori mogu biti povezani sa ranijim smanjenjem ovarijalne funkcije ili drugim reproduktivnim problemima.
Zato je tokom razgovora sa lekarom važno pomenuti, na primer, podatke o ranijoj menopauzi u porodici ili drugim značajnim problemima reproduktivnog zdravlja.
To ne znači da svaka žena treba samoinicijativno da radi veliki broj genetskih analiza. Potrebu za dodatnim ispitivanjem lekar procenjuje na osnovu godina, anamneze, rezultata pregleda i ostalih nalaza.
3. Zdravlje i životne navike
Treća grupa faktora je ona na koju u određenoj meri možemo da utičemo.
Ovde spadaju:
- pušenje,
- upotreba psihoaktivnih supstanci,
- prekomerna telesna težina i gojaznost,
- metabolički poremećaji,
- pojedini hormonski poremećaji,
- nedovoljna fizička aktivnost,
- neadekvatna ishrana,
- poremećen san,
- prekomerna upotreba alkohola,
- određeni štetni uticaji iz životne sredine.
Važno je, međutim, ne pretvoriti ovu listu u novu vrstu pritiska.
Nijedna žena ne treba da veruje da je svaki problem sa fertilitetom „sama izazvala” pogrešnim izborom hrane ili stresom. Isto tako, zdrav život ne može da zaustavi biološko starenje jajnih ćelija.
Cilj je nešto drugo: prepoznati faktore na koje možemo razumno da utičemo i poboljšati opšte zdravstveno i metaboličko stanje pre planiranja trudnoće ili VTO postupka.
Koje navike i stanja mogu negativno uticati na reproduktivno zdravlje?
Pušenje i psihoaktivne supstance
Pušenje predstavlja jedan od faktora koji se u reproduktivnoj medicini ozbiljno razmatra.
Zbog toga je prestanak pušenja važan deo pripreme za trudnoću, bez obzira na to da li par pokušava prirodnim putem ili planira postupak biomedicinski potpomognute oplodnje.
Isto važi i za psihoaktivne supstance.
Reproduktivno zdravlje ne treba posmatrati odvojeno od opšteg zdravstvenog stanja. Ono što dugoročno oštećuje organizam ne može se smatrati neutralnim u periodu pripreme za trudnoću.
Telesna težina i metaboličko zdravlje
Masno tkivo nije samo rezerva energije. Ono aktivno učestvuje u metaboličkim i hormonskim procesima.
Kod pojedinih žena prekomerna telesna težina i gojaznost mogu biti povezane sa poremećajima ovulacije, insulinskom rezistencijom i drugim metaboličkim promenama koje su važne za reproduktivno zdravlje.
U postupku VTO procenjuje se šira slika: odgovor jajnika na stimulaciju, doza terapije, bezbednost intervencije, kvalitet dobijenih ćelija i embriona i zdravstveni rizici tokom eventualne trudnoće.
Zato regulacija telesne težine nije estetsko pitanje.
Kada za to postoji potreba, ona je deo šire pripreme organizma za trudnoću i postupak vantelesne oplodnje.
Detaljnije o ovoj temi pročitajte u tekstu „Gojaznost i vantelesna oplodnja: kako telesna težina utiče na uspeh BMPO postupka”.
Hormonski i drugi zdravstveni poremećaji
Kada govorimo o kvalitetu jajnih ćelija, na internetu se često veliki broj različitih stanja stavlja u istu kategoriju.
To nije uvek medicinski precizno.
Poremećaji funkcije štitaste žlezde, insulinska rezistencija, sindrom policističnih jajnika i druga zdravstvena stanja mogu uticati na ciklus, ovulaciju, metabolizam i ukupnu reproduktivnu situaciju žene.
Ali postojanje jednog od ovih problema ne znači automatski da su jajne ćelije „loše”.
Zato je važna individualna procena. Prvo treba utvrditi šta je stvarni problem, a zatim napraviti plan lečenja ili pripreme.
San, fizička aktivnost i hronični stres
Kvalitetan san, redovna fizička aktivnost i uravnotežena ishrana važni su za opšte zdravlje, hormonsku i metaboličku stabilnost.
Hronični stres je posebno osetljiva tema kod parova koji se suočavaju sa infertilitetom.
Nije opravdano pacijentkinji reći: „Samo se opustite i zatrudnećete.”
Infertilitet nije posledica nedovoljne opuštenosti.
Međutim, dugotrajan stres može ozbiljno uticati na kvalitet života, spavanje, odnose između partnera, ishranu, fizičku aktivnost i sposobnost para da prolazi kroz zahtevan proces dijagnostike i lečenja.
Zato podrška psihofizičkom zdravlju ima smisla, ali ne kao zamena za medicinsku dijagnostiku i terapiju.
Faktori iz životne sredine
Savremeni čovek je svakodnevno izložen velikom broju materija iz životne sredine.
U reproduktivnoj medicini se istražuje potencijalni uticaj različitih hemikalija i zagađivača na endokrini i reproduktivni sistem.
Praktičan pristup nije život u strahu niti pokušaj da se izbegne svaki mogući kontakt sa hemikalijama. Takav cilj nije realan.
Mnogo je korisnije smanjiti jasne i nepotrebne rizike, ne pušiti, voditi računa o profesionalnoj izloženosti štetnim materijama i održavati zdrave životne navike.
Da li se kvalitet jajnih ćelija može poboljšati?
Ovo je jedno od najčešćih pitanja u ordinaciji i na internetu.
Najpošteniji odgovor je: zavisi šta podrazumevamo pod „poboljšanjem”.
Ne postoji terapija koja može da vrati biološku starost jajne ćelije unazad. Životne navike, ishrana ili suplementi ne mogu četrdesetogodišnju jajnu ćeliju pretvoriti u jajnu ćeliju žene od dvadeset pet godina.
Sa druge strane, to ne znači da ništa ne možemo uraditi.
Kod pojedinih žena ima smisla:
- korigovati telesnu težinu,
- regulisati metabolički poremećaj,
- lečiti hormonski problem,
- nadoknaditi laboratorijski potvrđen deficit,
- prestati sa pušenjem,
- poboljšati san,
- uvesti primerenu fizičku aktivnost,
- individualno planirati terapiju i VTO protokol.
Cilj ovih koraka nije obećanje boljeg rezultata, već stvaranje boljih uslova za reproduktivno i opšte zdravlje i racionalno planiranje narednog koraka.
Broj jajnih ćelija nije isto što i njihov kvalitet
Ovo je jedna od najvažnijih razlika koju treba razumeti.
Veliki broj jajnih ćelija ne znači automatski da će svaka od njih biti zrela, da će svaka biti oplođena ili da će svaki nastali embrion nastaviti normalan razvoj.
I obrnuto, manji broj dobijenih jajnih ćelija ne govori sam po sebi sve o njihovom kvalitetu.
U postupku vantelesne oplodnje postoji niz koraka:
- rast folikula,
- aspiracija jajnih ćelija,
- procena njihove zrelosti,
- oplodnja,
- praćenje razvoja embriona,
- odabir odgovarajućeg trenutka i načina za embriotransfer ili zamrzavanje.
Zbog toga broj dobijenih jajnih ćelija treba posmatrati kao deo procesa, a ne kao konačnu prognozu.
Da li AMH pokazuje kvalitet jajnih ćelija?
Ne direktno.
AMH, odnosno anti-Milerov hormon, koristi se kao jedan od pokazatelja ovarijalne rezerve i može pomoći lekaru u proceni očekivanog odgovora jajnika na stimulaciju.
Međutim, vrednost AMH nije jednostavan test kvaliteta jajnih ćelija.
Zato dve žene sa sličnim AMH nalazom mogu imati različitu reproduktivnu situaciju u zavisnosti od godina, ultrazvučnog nalaza, anamneze i drugih faktora.
Jedan laboratorijski rezultat ne treba tumačiti izolovano.
U reproduktivnoj medicini dobra odluka nastaje povezivanjem godina žene, anamneze, hormonskog statusa, ultrazvučne procene ovarijalne rezerve, spermograma partnera i drugih nalaza kada su potrebni.
Oprez sa suplementima za kvalitet jajnih ćelija
Na internetu postoji veliki broj protokola i preparata koji obećavaju bolji kvalitet jajnih ćelija.
Ovde je potreban oprez.
Suplement nije univerzalna terapija, a „prirodno” nije sinonim za „bez rizika”.
Ne hranimo se svi isto, nemamo iste deficite, ne koristimo iste lekove i nemamo isto zdravstveno stanje. Ono što je opravdano kod jedne pacijentkinje ne mora biti potrebno drugoj.
Zato suplementaciju treba razmatrati individualno, uzimajući u obzir:
- način ishrane,
- laboratorijske nalaze kada su indikovani,
- postojeće bolesti,
- lekove koje osoba koristi,
- godine,
- planiranje trudnoće ili VTO postupka.
Posebno treba biti oprezan sa kombinovanjem velikog broja preparata bez jasnog razloga i stručnog nadzora.
Cilj pripreme za trudnoću nije uzeti što više kapsula. Cilj je utvrditi šta je konkretnoj osobi potrebno.
Zašto je kvalitet jajnih ćelija važan u VTO postupku?
Tokom postupka vantelesne oplodnje cilj nije samo dobiti što veći broj jajnih ćelija.
Važno je dobiti zrele jajne ćelije koje mogu da učestvuju u procesu oplodnje i razvoja embriona.
Zbog toga se protokol stimulacije ne bi trebalo posmatrati kao univerzalni recept. Plan zavisi od godina pacijentkinje, ovarijalne rezerve, prethodnih odgovora na stimulaciju, zdravstvenog stanja i drugih individualnih faktora.
Vantelesna oplodnja nije jedan postupak koji se identično sprovodi kod svih pacijenata.
Ona je proces u kojem se odluke donose korak po korak, na osnovu individualne reproduktivne situacije.
Ako želite detaljno da razumete faze postupka, od prve konsultacije do embriotransfera, pročitajte naš vodič „Vantelesna oplodnja – VTO ili IVF”.
Kada ima smisla razgovarati sa lekarom?
Ne treba čekati da svi pokušaji i sve internet preporuke budu iscrpljeni.
Razgovor sa lekarom ima smisla kada trudnoća izostaje duže nego što je očekivano za godine i kliničku situaciju para, ali i ranije kada postoje poznati faktori rizika.
Raniju procenu posebno treba razmotriti kada postoje:
- neredovni ili odsutni ciklusi,
- ranije operacije na jajnicima,
- sumnja na endometriozu,
- porodična istorija ranije menopauze,
- poznati problemi sa spermogramom partnera,
- prethodni onkološki tretmani,
- drugi poznati faktori koji mogu uticati na fertilitet.
Cilj pregleda nije da se svaka žena odmah usmeri na vantelesnu oplodnju.
Cilj je da se utvrdi realna reproduktivna situacija i da se ne gubi vreme kada je vreme medicinski važan faktor.
Česta pitanja o kvalitetu jajnih ćelija
Šta najviše utiče na kvalitet jajnih ćelija?
Godine žene predstavljaju jedan od najvažnijih faktora. Na reproduktivno zdravlje mogu uticati i genetska osnova, pušenje, telesna težina, metaboličko i hormonsko stanje i druge individualne okolnosti.
Da li se kvalitet jajnih ćelija može popraviti?
Ne postoji terapija koja može vratiti biološku starost jajne ćelije unazad. Međutim, kod pojedinih žena korekcija zdravstvenih problema i faktora životnog stila može biti važan deo pripreme za trudnoću ili VTO.
Da li nizak AMH znači da su jajne ćelije lošeg kvaliteta?
Ne. AMH je pre svega marker ovarijalne rezerve i očekivanog odgovora jajnika na stimulaciju. Ne predstavlja direktan test kvaliteta jajnih ćelija i treba ga tumačiti zajedno sa godinama, ultrazvučnim nalazom i ukupnom kliničkom slikom.
Da li suplementi mogu poboljšati kvalitet jajnih ćelija?
Pojedini suplementi mogu biti opravdani u određenim situacijama, ali ne postoji univerzalna kombinacija koja garantuje poboljšanje kvaliteta jajnih ćelija. Suplementaciju treba prilagoditi individualnoj situaciji i stručnom savetu.
Da li broj jajnih ćelija određuje uspeh VTO postupka?
Broj jajnih ćelija jeste važan deo procene, ali nije jedini faktor. Važni su njihova zrelost, proces oplodnje, razvoj embriona, godine pacijentkinje i drugi individualni faktori.
Stručna procena počinje razumevanjem individualne situacije
Kada žena čuje izraz „kvalitet jajnih ćelija”, prirodna reakcija je da želi odmah da pronađe nešto što može da popravi.
Ali u reproduktivnoj medicini prvi korak nije kupovina suplementa.
Prvi korak je razumevanje problema.
Koliko godina ima žena? Kakva je ovarijalna rezerva? Kakvi su ciklusi? Da li postoje metabolički ili hormonski poremećaji? Kakav je spermogram partnera? Da li je iza para već neki postupak i kako je organizam reagovao?
Tek kada se sagleda cela slika, može se napraviti racionalan plan.
U B.B. Clinic konsultacija je prilika da se pregleda postojeća dokumentacija, proceni reproduktivna situacija i razgovara o mogućim narednim koracima. Svaki plan zavisi od individualnih nalaza i medicinske procene.