Ako bismo ovogodišnji ESHRE kongres opisali jednom rečenicom, ona bi glasila: reproduktivna medicina ulazi u novu, digitalnu i molekularnu eru.
Za razliku od prethodnih kongresa, opšti utisak ovogodišnjeg skupa održanog u Londonu jeste da IVF definitivno prelazi na sledeću stepenicu razvoja. Više nije pitanje samo boljeg inkubatora, medijuma ili mikromanipulatora. Fokus se sve više pomera ka digitalnim IVF laboratorijama, veštačkoj inteligenciji, molekularnim markerima, multi-omics analizama, regenerativnoj medicini, personalizovanom pristupu i skrivenim biološkim signalima koje danas počinjemo preciznije da merimo.
Tim B.B. Clinic prisustvovao je ESHRE 2026 kongresu upravo sa ciljem da prati najvažnije pravce razvoja u reproduktivnoj medicini, embriologiji i vantelesnoj oplodnji. Ovo nije samo pregled novih tehnologija, već pokušaj da se objasni šta takvi pravci razvoja mogu da znače za pacijente koji razmišljaju o IVF postupku ili se već nalaze u procesu lečenja infertiliteta.
Utiske sa kongresa donose dr Branko Budimirović, subspecijalista fertiliteta i steriliteta, i senior klinički embriolozi Jasna Glišić i Mirka Đorđević. Upravo spoj njihovog kliničkog i embriološkog iskustva pomaže da se bolje razume u kom pravcu se kreće savremena vantelesna oplodnja.
Embriologija više nije samo morfologija
Što se embriologije tiče, jedan od najvažnijih zaključaka kongresa jeste da sama morfologija više nije dovoljna.
Dugo se procena jajnih ćelija i embriona u velikoj meri oslanjala na njihov izgled pod mikroskopom. Taj deo embriološke procene i dalje ostaje važan, ali savremena embriologija sve više traži dodatne informacije: molekularne potpise, nove biomarkere, metabolizam, komunikaciju embriona sa endometrijumom i analize koje istovremeno proučavaju gene, RNK i proteine.
Drugim rečima, ćelija se sve manje posmatra kroz jedan pojedinačni parametar, a sve više kao celina.
Predstavljena su brojna neinvazivna rešenja za procenu embriona. Neka od njih na osnovu metabolizma embriona pokušavaju da procene njegov razvojni potencijal, dok druga analizom ćelija kumulusa pokušavaju da predvide koji embrion ima veću šansu da dovede do urednog razvoja trudnoće.
Važno je naglasiti da ovakvi sistemi ne znače sigurnu prognozu ishoda. Oni predstavljaju pravac razvoja koji embriolozima i lekarima može dati više informacija za donošenje individualnih odluka.
Iz embriološkog ugla, koji posebno ističu senior klinički embriolozi B.B. Clinic tima, jedna od najvažnijih poruka kongresa jeste da sama morfologija više nije dovoljna.
Veštačka inteligencija u IVF-u
Veštačka inteligencija više nije rezervisana samo za IVF laboratoriju i selekciju embriona.
Na ESHRE 2026 kongresu prikazani su pravci u kojima se AI uključuje u planiranje i praćenje stimulacije, predviđanje njenog toka, organizaciju rada klinike, obradu laboratorijskih podataka, ali i unapređenje komunikacije sa pacijentima kroz digitalizaciju i individualizovan pristup.
To ne znači da veštačka inteligencija zamenjuje lekara ili embriologa. Naprotiv, ona može biti pomoćni alat koji obrađuje veliki broj podataka, prepoznaje obrasce i pomaže stručnom timu da sagleda širu sliku.
U reproduktivnoj medicini odluke i dalje moraju ostati individualne, oprezne i zasnovane na konkretnom pacijentu, njegovim nalazima, prethodnoj istoriji i realnim medicinskim mogućnostima.
Molekularna medicina postaje klinička medicina
Posebno je zanimljivo što molekularna medicina polako postaje klinička medicina.
Veliki broj sesija bio je posvećen transkriptomu, proteinima, genima, mikrookruženju endometrijuma, mikrobiomu, regenerativnoj medicini, kao i stem i germ ćelijama i mogućnostima reprogramiranja oocita.
Sve više se govori o pokušajima da se bolje razume kvalitet oocita kod starijih pacijentkinja, uticaj na nastanak hromozomskih grešaka i mogućnosti očuvanja ili obnavljanja funkcije jajnika.
Ono što je do pre nekoliko godina delovalo kao naučna fantastika danas postaje ozbiljan predmet istraživanja. Deo ovih pravaca još uvek nije deo rutinske kliničke prakse, ali jasno pokazuje kuda se reproduktivna medicina kreće.
Za pacijente je važno da razumeju razliku između onoga što je već primenljivo i onoga što je još u fazi istraživanja. Nova saznanja su važna, ali se u svakodnevnoj medicini moraju primenjivati pažljivo, stručno i samo kada za to postoji opravdanje.
PCOS, gojaznost i metaboličko zdravlje
Posebna pažnja bila je posvećena sindromu policističnih jajnika, ali iz nešto drugačijeg ugla.
Jedan od zaključaka kongresa bio je da gojaznost može značajno menjati biologiju PCOS-a. Pokazano je da žene sa normalnim BMI imaju manje izražene metaboličke poremećaje, dok žene sa BMI većim od 25 mogu pokazivati promene u velikom broju metaboličkih markera.
Dugoročna studija koja je pratila pacijentkinje tokom petnaest godina ukazala je da je kod žena sa gojaznošću visceralna mast jedan od važnih prediktora pogoršanja metaboličkog stanja. Zbog toga se sve više govori o potrebi za ranijom intervencijom i individualnim praćenjem.
PCOS se više ne posmatra samo kao reproduktivna bolest, već kao hronično metaboličko stanje.
Najvažnija poruka je da PCOS ne treba posmatrati kao jedinstvenu dijagnozu. Budućnost lečenja ide ka prepoznavanju različitih bioloških fenotipova, proceni metaboličkog rizika i personalizovanom pristupu svakoj pacijentkinji.
Ovo je posebno važno u pripremi za trudnoću i vantelesnu oplodnju, jer hormonski status, telesna težina, insulinska rezistencija i opšte metaboličko zdravlje mogu uticati na tok pripreme i odgovor organizma na terapiju.
Iz kliničkog ugla, prema zapažanjima dr Branka Budimirovića, posebno je važno to što se savremeni IVF sve više udaljava od univerzalnih protokola i ide ka individualnoj proceni pacijentkinje i para.
Skriveni faktori uspeha IVF postupka
Jedna od sesija koja je privukla veliku pažnju nosila je naziv Hidden determinants of success.
Nekada se smatralo da uspeh IVF postupka najviše zavisi od starosti pacijentkinje, AMH vrednosti, spermograma i kvaliteta embriona. Danas istraživači pokušavaju da pronađu ono što se rutinskom analizom ne vidi: molekularne karakteristike oocita, metabolizam, mitohondrijalnu funkciju, komunikaciju ćelija, mikrookruženje i biomarkere koji prethode razvoju embriona.
Suština ove sesije može se sažeti u jednu rečenicu: najvažniji faktori uspeha možda nisu samo oni koje danas rutinski merimo.
To ne znači da osnovni nalazi gube značaj. AMH, godine, spermogram, kvalitet embriona i ultrazvučni nalazi i dalje ostaju važni. Ali se sve jasnije vidi da reproduktivni potencijal zavisi od mnogo složenije biološke slike.
Endometrijum kao važan deo IVF slagalice
Ginekologija ulazi u eru molekularne dijagnostike, sa sve većim fokusom na endometrijum.
Endometrioza i adenomioza se sve manje posmatraju isključivo kao hirurški problem, a sve više kao molekularna, inflamatorna i imunološka oboljenja mikrookruženja.
Praktično pitanje više nije samo da li je embrion dobar, već i da li je endometrijum zaista spreman da primi upravo taj embrion.
Ova tema je posebno važna kod pacijentkinja koje imaju složeniju reproduktivnu istoriju, ponavljane neuspehe ili stanja kod kojih lekar proceni da je potrebno šire ispitivanje. Naravno, to ne znači da svaka pacijentkinja treba da radi veliki broj dodatnih analiza. Kao i u svemu u reproduktivnoj medicini, odluka mora biti individualna.
Regenerativna medicina više nije samo naučna fantastika
Zanimljiva je i činjenica da regenerativna medicina više nije tema koja pripada samo dalekoj budućnosti.
Sesija Emerging regenerative strategies for gamete and ovarian function in ART predstavila je studije koje ispituju mogućnosti uticaja na hromozomske greške povezane sa starenjem oocita, očuvanje funkcije jajnika i identifikaciju faktora koji mogu ometati implantaciju embriona.
Posebno su zanimljiva AI rešenja koja se razvijaju sa ciljem optimizacije i personalizacije stimulacije za svaku pacijentkinju.
Ove oblasti i dalje zahtevaju oprez. Deo prikazanih ideja je još uvek istraživački, ali jasno pokazuje da se budućnost vantelesne oplodnje sve više pomera ka preciznijem razumevanju biologije, a ne samo ka usavršavanju tehničkog izvođenja postupka.
Kako će izgledati IVF laboratorija budućnosti?
ESHRE je jasno najavio dolazak laboratorije sledeće generacije.
IVF laboratorija budućnosti neće biti samo prostorija sa inkubatorima, mikroskopima i standardnom opremom. Ona će sve više biti digitalni sistem koji kontinuirano prikuplja, povezuje i analizira podatke.
U tom kontekstu, Jasna Glišić, senior klinički embriolog B.B. Clinic, posebno ističe da kvalitet IVF laboratorije nije samo pitanje opreme, već i precizne kontrole procesa, standardizacije, dokumentacije i dobre komunikacije između embriologa i lekara.
Samo na taj način moguće je sagledati kompletniju biološku sliku svakog IVF ciklusa.
Mirka Đorđević, senior klinički embriolog B.B. Clinic, kao posebno zanimljiva izdvaja rešenja koja idu beyond morphology, odnosno izvan same procene izgleda jajne ćelije i embriona. Među njima su automatizovani sistemi za selekciju spermatozoida za ICSI, predstavljeni na ovogodišnjem kongresu, kao i platforme za neinvazivnu analizu potencijala oocita i embriona. Kao važan pravac razvoja izdvaja i automatizaciju dokumentacije, monitoringa i prikupljanja podataka, jer embriologu ostavlja više vremena da te podatke tumači, povezuje i koristi u saradnji sa kliničkim timom.
Uloga embriologa se time ne smanjuje. Naprotiv, embriolog iz uloge onoga ko samo prikuplja podatke sve više prelazi u ulogu stručnjaka koji podatke tumači, povezuje i koristi u saradnji sa kliničkim timom.
Nove tehnologije mogu dati više informacija i više vremena za donošenje odluka, ali te odluke i dalje moraju biti stručne, individualne i zasnovane na realnom stanju svakog para.
Poruka ESHRE 2026
Generalni utisak je da se više ne govori samo o optimizaciji postojećeg IVF programa, već o stvaranju laboratorije sledeće generacije.
Fokus se pomera sa usavršavanja postojećih laboratorijskih procedura ka razumevanju biologije na molekularnom nivou, primeni veštačke inteligencije i razvoju personalizovanih pristupa lečenju neplodnosti.
Ako je prethodna era bila era standardizacije IVF postupaka, ESHRE 2026 pokazuje da počinje era digitalne, molekularne i personalizovane reproduktivne medicine.
Za pacijente je najvažnije da ova nova era ne znači jednostavna obećanja, već precizniju procenu, individualniji pristup i bolje razumevanje faktora koji mogu uticati na tok i ishod postupka.
Vantelesna oplodnja ostaje složen proces u kome su važni i klinički deo, i embriologija, i laboratorija, i priprema pacijenta, i realna očekivanja.
Zato je prvi korak uvek stručna konsultacija, pregled postojećih nalaza i plan koji se pravi prema konkretnom paru, a ne prema opštem protokolu.
Ako razmišljate o vantelesnoj oplodnji ili imate pitanja o prethodnim pokušajima, zakažite konsultaciju u B.B. Clinic i razgovarajte sa timom koji zajedno sagledava klinički i embriološki deo IVF postupka.
Česta pitanja
Šta je ESHRE kongres?
ESHRE je jedan od najvažnijih evropskih stručnih skupova iz oblasti humane reprodukcije, embriologije i vantelesne oplodnje. Na njemu se predstavljaju nova istraživanja, tehnologije i pravci razvoja reproduktivne medicine.
Da li nove tehnologije u IVF-u garantuju uspeh?
Ne. Nove tehnologije mogu pomoći preciznijoj proceni i boljem razumevanju postupka, ali ne mogu garantovati trudnoću. Ishod zavisi od više individualnih faktora.
Šta znači da embriologija više nije samo morfologija?
To znači da se jajne ćelije i embrioni više ne posmatraju samo kroz izgled pod mikroskopom, već se sve više istražuju molekularni, metabolički i drugi biološki pokazatelji.
Zašto je personalizovan pristup važan u IVF-u?
Zato što svaki par ima različite nalaze, godine, hormonski status, spermogram, prethodnu istoriju i moguće faktore rizika. Zato IVF postupak treba planirati individualno.