Uticaj bola na telo
Stresogeni efekat bola je jedan od najviše istarživanih fenomena u medicini. Veliki broj studija iz različitih ( bazičnih I kliničkih) oblasti medicine je pokazao da kao posledica neadekvatno lečenog bola dolazi do kompleksnog sistemskog neuro-endokrinog odgovora na stres uz aktivaciju lokalnog i sistemskog inflamatornog odgovora. Posledice ovog odgovora su višeznačne i dovode do otežanog svakodnevnog funkcionisanja pacijenata. Takođe, dolazi do povećanja učestalosti komplikacija lečenja primarne bolseti . Sve to dovodi do produženja boravka u bolnici i nepotpunog oporavka pacijenta. Ovim su posebno izloženi pedijatrijski pacijenti i stariji ljudi. Kao bitan deo rešenja ovog problema nameće se redovna procena bola skalama i upitnicima prilagođenim pacijentima i njihovim bolnim stanjima. Time se postiže kontrola efikasnosti i adekvatnosti primene analgetskih tretmana( medikamentoznih I nemedikamentoznih)
Bol i psihijatrijski komorbiditet
Najčešći i najznačajniji psihijatrijski poremećaji udruženi sa bolnim stanjima su depresija, anksioznost i nesanica. Oni imaju bitne posledice na sve aspekte života pacijenata dodajući ukupnom teretu patnje.
Odnos depresije i bolnih stanja je dobro opisan u mnogim studijama i treba ga shvatiti kao „dvosmernu ulicu“. Naime veliki broj studija pokazuje da se depresija javlja kao simptom kod velikog broja hroničnih bolnih stanja, ali i da veliki broj pacijenata koji se leče od hronične depresije navode bol kao jedan od svojih simptoma. Takođe, utvrđena je jaka povezanost između jačine bola i intenziteta depresije.
Anksioznost je najučestaliji pratilac bolnih stanja. I ovde govorimo o snažnom uzajamnom odnosu. Naime, anksioznost se javlja pre bola i uzrokuje ga ali i obratno – bolna stanja su često praćena osećajem anksioznosti. Ovaj odnos često ima za posledicu da se klinička slika i povezanost ova dva fenomena ne sagledaju u potpunosti od strane lekara. Kao posledica toga dolazi do postavljanja nedovolno adekvatne dijagnoze a time i ordiniranja nedovoljno adekvatne terapije.
Nesanica ( insomnija) je očekivana i razumljiva posledica bolnih stanja. Ovaj podatak, iako primetan u praksi, je opisan kroz veliki broj studija. Problemi koje pacijenti opisuju su teškoće sa sa usnivanjem, učestala i duga noćna buđenja , rano jutarnje buđenje i nemogućnost nastavka spavanja kao i nezadovoljavajući kvalitet spavanja. Sve ovo gore navedeno dovodi do problema u svakodnevnom funkcionisanju pacijenata. Sa druge strane, jako utiču na efikasnost primenjenih analgetskih metoda i smanjuje analgetske efekte lekova.
Bol i patnja
Bol i patnja su usko povezana intimna subjektivna iskustva. Kao poledicu bolnih stanja ljudi imaju poteškoća sa funkcionisanjem u svakodnevnom životu, ali i održavanjem socijalnih interakcija kao i ispunjavanjem društvenih uloga. Kada se na to doda strah od ishoda bolesti, finansijsko opterećenje koje bolest nosi sa sobom i depersonalizacija udružena sa boravkom u bolnici dobija se konglomerat negativnih uticaja i emocija koji se nazivaju patnja. Patnja je fenomen koji je kroz vekove privlačio pažnju istraživača iz najrazličitijih oblasti nauke. Ona je jedan od univerzalnih pratilaca, a po nekim autorima, i pretpostavka i dokaz života. Zahvaljujući intelektualnim i tehničkim dostignućima savremeno društvo zamagljuje činjenicu da patnja postoji. Pacijenti pogrešno počinju da veruju da patnja ne sme da postoji, a ukoliko postoji onda je poželjno da se sakrije. U takvoj atmosferi, osoba koja pati svoje intimno iskustvo patnje doživljava kao ponižavajuće i degradirajuće. Aktuelni dominantni hedonistički i materijalističko- potrošački mentalitet promoviše koncept mentalne higijene po kojem čovek mora da bude srećan . Ovim se otvara „Pandorina kutija“ literature pozitivne i popularne psihologije- knjiga samopomoći, televizijskih i internet motivacionih govornika koji nude brza i laka rešenja u cilju održavanja mentalne i emotivne smirenosti. Takođe se umanjuje značaj patnje kao potencijalno dragocenog razvojnog iskustva nakon koga čovek postaje sposobniji za empatiju i razumevanje. Bez dodira patnje ne bi postojala nikakva viša aktivnost duha – ne bi bilo ni muzike, ni književnosti , ni kulture, bar ne u formi u kojoj ih mi danas poznajemo.
Autor teksta dr Rade Sedlarević
