Bol je l subjektivni fenomen koji ima veliki uticaj na sve oblike ljudskog postojanja. Sa jedne strane se čini da je zbog toga i lečenje bola jako kompleksno i komplikovano, ali sa druge strane otvaraju se drugi nivoi na koje lekari mogu delovati i postići adekvatniju i kompletniju analgeziju. Zbog toga je timski pristup stručnjaka iz različitih oblasti medicine često neophodan. Ovim pristupom postiže se multimodalan i multidimenzionalan pristup terapiji bolnih stanja koji je individualizovan za konkretnog pacijenta. Ovaj pristup, pokazalo se, ima najbolji i najkompletniji efekat. Od savremene medicine bola se očekuje da pacijentu obezbedi adekvatnu analgeziju, normalno funkcionisanje i optimizaciju komfora u suglasju sa lečenjem primarne bolesti i drugih komorbiditeta. Zbog ovoga su razvijeni opšti principi ove terapije-Individualna terapija za svakoga, dati prednost kauzalnoj terapiji u odnosu na simptomatsku terapiju, dati prednost lokalnoj terapiji u odnosu na sistemsku, primeniti sistemsku terapiju prema analgetskim stepenicama (multimodalni pristup), od samog početka uključiti lekare drugih specijalnosti( multidimenzionalni pristup),
U okviru medikamentoznog pristupa prednost bi trebalo davati uzimanje lekova (per os) na usta gde god je to moguće. Lekove davati prema satniciu u fiksnim vremenskim intervalima cilju postizanja kontinuiranog oslobođenja od bola. Izbegava se primena po potrebi jer se pokazala kao manje efikasna. Analgetici se daju prema analgetskim stepenicama prilagođeni svakom pacijentu uz vođenje računa o (željenim i neželjenim) efektima terapije.
Analgetskim stepenicama se obezbeđuje da izbor i doza analgetika zavise od prirode i jačine bola kod pacijenata. Za blagi bol koriste se acetil-salicilna kiselina ( Aspirin), i ostali NSAIL ( diklofenak, ibuprofen, ketorolak) uz adjuvantne lekove.Za umeren bol se uz predhodno navedne lekove koriste slabi opioidi ( tramadol, kodein). Za jake bolove se uz lekove iz prve grupe koriste jaki opioidi- morfin, metadon,oksikodon, fentanil. Danas se dodaje i četvrti korak koji čine interventne procedure koje treba da pomognu u smanjenju intenziteta bola i samnjenju primene lekova. Ove metode, iako jako moćne, sa sobom nose i povišene rizike od mogućih komplikacija pa ih treba birati pažljivo i u odgovarajućima stanjima.
Adjuvantni lekovi su lekovi različitog farmakološkog dejstva koji sami nemaju analgetsko dejstvo, ali se koriste uz analgetike da bi upotpunili i pojačali njihov analgetski efekat. U ove lekove spadaju antidepresivi (utiču na prenos bolnog signala sa periferije ka mozgu), antiepileptici ( stabilizuju membranu neurona i sprečavaju haotično okidanje nervnog impulsa), kortikosteroidi ( umanjuju inflamatorni odgovor ), lokalni anestetici i mnogi drugi.
U okviru nemedikamentoznog pristupa lečenju bolnih stanja izdvajaju se metode iz oblasti fizikalne medicine i psihijatrije .
Fizikalna medicina koristi fizikalne agense – termoterapija ( toplota I hladnoća), elektroterapija ( jednosmerneiI naizmenične struje raznih frekvenci, TENS), ultrazvuk, laser, vežbe ( kinezi terapija) , radno okupaciona terapija, ortoze i balneoklimato-terapijske metode ( hiperbarična komora, sauna….)
Postoji niz psiholoških i psihoterapijskih metoda tretmana bolnih stanja . Najčešće se primenjuju psihoedukacija ( upoznavanje pacijenta sa uzrocimai posledicama bola da bi se prevenirao razvoj anksioznosti i umanjio efekat analgetskog tretmana), kognitivno bihevijoralna psihoterapija ( koncentriše se na normalno funkcionisanje pacijenta sa bolom), razne metode relaksacije , psihodinamski orijentisana psihoterapija i geštalt psihoterapija.
Sve ove metode pojedinačno su moćne i pomažu u pojedinim aspektima bolnih sindroma. Da bi se pravi efekat dobio potrebno je razumeti mehanizam nastanka bolaiI steći kompletan uvid u opšte stanje pacijenta kao i efekte koje bol ima na njegovo funkcionisanje i socijalne interakcije. Tek tada se može primeniti prava individualizovana kombinacija medikamentoznih I nemedikamentoznih metoda, a efekat terapije je potpun.
Autor teksta dr Rade Sedlarević
