Kada trudnoća ne dolazi, veliki deo pažnje često se usmerava na ženu. Proveravaju se hormoni, ovulacija, ultrazvučni nalazi i ovarijalna rezerva, dok se analiza muške plodnosti ponekad odlaže.
To nije dobar pristup.
Spermogram je jedna od osnovnih analiza u ispitivanju plodnosti para, jer pruža važne informacije o broju, pokretljivosti i obliku spermatozoida.
Ipak, kada muškarac dobije rezultat spermograma, često se pojavi više pitanja nego odgovora.
Šta znači smanjena pokretljivost? Koliko spermatozoida treba da bude u jednom mililitru? Da li je morfologija od 4% loš rezultat? Da li odstupanje od referentnih vrednosti znači da prirodna trudnoća nije moguća?
Najvažnije je odmah razumeti jednu stvar: spermogram nije test koji samostalno određuje da li muškarac može ili ne može da postane otac.
To je laboratorijska analiza koja se tumači zajedno sa zdravstvenom istorijom, pregledom, drugim nalazima i reproduktivnim stanjem oba partnera.
U ovom tekstu objašnjavamo kako se radi spermogram, šta znače njegovi najvažniji parametri, koje su referentne vrednosti prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i kada nalaz zahteva dodatnu procenu.
Šta je spermogram?
Spermogram je laboratorijska analiza semene tečnosti, odnosno ejakulata, kojom se procenjuju osnovne karakteristike spermatozoida i semene plazme.
Najvažniji parametri koje spermogram prikazuje jesu:
- zapremina ejakulata,
- koncentracija spermatozoida,
- ukupan broj spermatozoida,
- ukupna i progresivna pokretljivost,
- morfologija, odnosno oblik spermatozoida,
- vitalnost spermatozoida kada je njena procena potrebna,
- određene dodatne karakteristike semene tečnosti.
Svaki od ovih parametara pruža različitu informaciju.
Zato nije dovoljno pogledati samo jedan broj i zaključiti da je spermogram dobar ili loš.
Zašto spermogram treba uraditi na početku ispitivanja plodnosti?
Kada par duže vreme ne uspeva da ostvari trudnoću, procena žene i muškarca treba da se odvija paralelno.
Spermogram je relativno jednostavna i neinvazivna analiza koja može rano ukazati na potrebu za dodatnom dijagnostikom muškog reproduktivnog sistema.
To je posebno važno kada se planira vantelesna oplodnja, jer nalaz može uticati i na odluku o načinu oplodnje jajnih ćelija u laboratoriji.
Za širi pregled ispitivanja muškog faktora pročitajte i našu stranicu Infertilitet kod muškaraca.
Kako se radi spermogram?
Za spermogram je potreban uzorak ejakulata koji se najčešće dobija masturbacijom i prikuplja u odgovarajuću sterilnu posudu.
Uzorak se zatim analizira u laboratoriji prema standardizovanoj proceduri.
Iako je sama analiza jednostavna za pacijenta, na pouzdanost rezultata može uticati način pripreme, prikupljanja i transporta uzorka.
Zbog toga treba pažljivo pratiti uputstva laboratorije.
Koliko dana apstinencije je potrebno pre spermograma?
Prema preporukama WHO, uzorak se uobičajeno prikuplja nakon 2 do 7 dana ejakulacione apstinencije.
To znači period bez ejakulacije, a ne samo bez seksualnih odnosa.
Prekratka ili preduga apstinencija može promeniti određene parametre nalaza, zbog čega je važno poštovati preporučeni period.
Ako se analiza ponavlja, korisno je da uslovi prikupljanja uzorka budu što sličniji, kako bi rezultati bili uporediviji.
Da li uzorak može da se donese od kuće?
To zavisi od pravila laboratorije.
Najbolje je uzorak prikupiti u prostoru koji je za to predviđen, ali pojedine laboratorije prihvataju i uzorke prikupljene kod kuće, uz precizna uputstva o transportu.
Važno je da se uzorak ne izlaže naglim promenama temperature i da što pre stigne na analizu. WHO preporučuje da obrada, idealno, započne u prvih 30 minuta, a najkasnije približno u roku od jednog sata.
Ne treba koristiti običan kondom niti lubrikante koji nisu posebno odobreni za prikupljanje uzorka, jer mogu uticati na kvalitet analize.
Ako deo ejakulata nije prikupljen, to treba prijaviti laboratoriji.
Šta pokazuje spermogram?
Najvažnija razlika koju treba razumeti jeste da spermogram ne meri samo broj spermatozoida.
On istovremeno procenjuje više karakteristika koje su važne za njihovu reproduktivnu funkciju.
Koncentracija spermatozoida
Koncentracija pokazuje koliko spermatozoida postoji u jednom mililitru semene tečnosti.
Na primer, nalaz može pokazivati određeni broj miliona spermatozoida po mililitru.
Prema šestom izdanju WHO priručnika, donja referentna vrednost koncentracije iznosi 16 miliona spermatozoida po mililitru.
Ali ovaj podatak nije dovoljan da bi se samostalno procenila plodnost.
Koncentracija ne govori koliko ukupno spermatozoida postoji u celom ejakulatu, koliko ih je pokretljivo niti kakav je njihov oblik.
Ukupan broj spermatozoida
Ukupan broj spermatozoida predstavlja procenjeni broj spermatozoida u celokupnom ejakulatu.
On zavisi od koncentracije spermatozoida i zapremine semene tečnosti.
Zato dva muškarca sa istom koncentracijom ne moraju imati isti ukupan broj spermatozoida.
WHO donja referentna vrednost ukupnog broja iznosi 39 miliona po ejakulatu.
Ovaj parametar daje dodatnu informaciju koju ne možemo dobiti posmatranjem samo koncentracije.
Pokretljivost spermatozoida
Pokretljivost opisuje sposobnost spermatozoida da se kreću.
Ona je važna zato što spermatozoidi, pri prirodnom začeću, moraju proći kroz ženski reproduktivni sistem da bi došli do jajne ćelije.
Međutim, nisu svi oblici kretanja jednako značajni.
Zato laboratorija razlikuje nekoliko vrsta pokretljivosti.
Progresivna pokretljivost
Progresivno pokretljivi spermatozoidi kreću se napred, pravolinijski ili odgovarajućom putanjom.
Prema WHO 2021, donja referentna vrednost progresivne pokretljivosti iznosi 30%.
To je jedan od važnih parametara zato što opisuje sposobnost spermatozoida za kretanje u određenom pravcu.
Neprogresivna pokretljivost
Neprogresivno pokretljivi spermatozoidi pokazuju kretanje, ali bez odgovarajućeg napredovanja.
Mogu se pomerati u mestu ili kretati na način koji ne dovodi do značajnog pomeranja unapred.
Nepokretni spermatozoidi
To su spermatozoidi kod kojih tokom analize nije uočeno kretanje.
Važno je znati da nepokretan spermatozoid nije automatski mrtav.
Zbog toga se u određenim situacijama dodatno procenjuje vitalnost spermatozoida.
Morfologija spermatozoida
Morfologija predstavlja procenu oblika i građe spermatozoida.
Tokom analize posmatraju se karakteristike kao što su:
- oblik glave,
- srednji deo spermatozoida,
- izgled repa,
- ukupna građa ćelije.
Prema WHO 2021, donja referentna vrednost normalnih morfoloških oblika, pri primeni strogih kriterijuma procene, iznosi 4%.
Ovaj podatak često zabrine pacijente.
Neki muškarci vide nalaz sa 4% normalnih oblika i zaključe da je čak 96% spermatozoida potpuno neupotrebljivo.
To nije ispravno tumačenje.
Morfološka procena koristi veoma stroge laboratorijske kriterijume i ne predstavlja direktan procenat spermatozoida koji mogu ili ne mogu učestvovati u oplodnji.
Morfologija se zato uvek tumači zajedno sa koncentracijom, pokretljivošću i ukupnom kliničkom slikom.
Vitalnost spermatozoida
Vitalnost pokazuje procenat živih spermatozoida.
Njena procena je posebno korisna kada postoji visok procenat nepokretnih spermatozoida, jer pomaže da se razlikuju živi, ali nepokretni spermatozoidi od mrtvih spermatozoida.
Donja referentna vrednost vitalnosti prema WHO iznosi 54%.
Procena vitalnosti nije obavezno potrebna u svakom uzorku, već se radi kada postoji odgovarajuća laboratorijska ili klinička indikacija
Referentne vrednosti spermograma prema WHO 2021
Svetska zdravstvena organizacija je 2021. godine objavila šesto izdanje priručnika za laboratorijsko ispitivanje i obradu semene tečnosti.
U njemu su navedene referentne vrednosti zasnovane na rezultatima muškaraca čije su partnerke ostvarile prirodnu trudnoću u periodu do 12 meseci.
U sledećoj tabeli prikazane su donje referentne vrednosti osnovnih parametara.
| Parametar | WHO 2021 — donja referentna vrednost |
|---|---|
| Zapremina ejakulata | 1,4 mL |
| Koncentracija spermatozoida | 16 miliona/mL |
| Ukupan broj spermatozoida | 39 miliona po ejakulatu |
| Ukupna pokretljivost | 42% |
| Progresivna pokretljivost | 30% |
| Normalna morfologija | 4% |
| Vitalnost spermatozoida | 54% |
Važna napomena: Ovo su vrednosti petog percentila referentne populacije, a ne granice koje pouzdano razdvajaju plodne i neplodne muškarce. Rezultat ispod neke od navedenih vrednosti ne znači automatski neplodnost, kao što rezultat iznad svih vrednosti ne garantuje začeće.
Izvor: WHO – Laboratory Manual for the Examination and Processing of Human Semen, 6th edition.
Kako se tumači loš spermogram?
Jedna od najčešćih grešaka jeste da se rezultat spermograma posmatra kao konačna dijagnoza.
Međutim, parametri ejakulata mogu varirati između dva uzorka istog muškarca.
Na rezultate mogu uticati:
- dužina apstinencije,
- nedavno preležana bolest praćena povišenom temperaturom,
- određeni lekovi,
- način prikupljanja uzorka,
- opšte zdravstveno stanje,
- prolazni biološki faktori,
- laboratorijski uslovi.
Zbog toga se kod odstupanja često preporučuje ponavljanje spermograma.
Važno je znati i da izraženija odstupanja zahtevaju odgovarajuću stručnu procenu, a ne samo čekanje da se nalaz spontano popravi.
Da li jedan loš spermogram znači infertilitet?
Ne.
Jedan nalaz sa smanjenom koncentracijom, pokretljivošću ili morfologijom nije dovoljan da se samostalno zaključi da muškarac ne može ostvariti prirodno začeće.
Spermogram je važan deo dijagnostike, ali plodnost se procenjuje u kontekstu oba partnera.
Kada treba ponoviti spermogram?
Kada nalaz pokazuje odstupanje, lekar može preporučiti ponavljanje analize, često nakon nekoliko nedelja, uz pravilnu pripremu i uporedive uslove uzorkovanja.
Ako je muškarac nedavno imao visoku temperaturu ili neki drugi prolazni zdravstveni problem, lekar može odrediti i duži vremenski razmak za kontrolu.
U slučajevima ozbiljnog odstupanja ne treba odlagati urološku procenu samo zato što se čeka kontrolni nalaz.
Šta znače oligozoospermija, astenozoospermija i teratozoospermija?
Ovi termini se mogu pojaviti na spermogramu ili u izveštaju lekara.
Iako zvuče komplikovano, odnose se na konkretne vrste odstupanja.
Oligozoospermija — smanjen broj spermatozoida
Oligozoospermija označava smanjenu koncentraciju spermatozoida.
To ne znači da spermatozoida nema, već da je njihov broj po mililitru ispod odgovarajuće referentne vrednosti.
Značaj nalaza zavisi od stepena odstupanja i drugih parametara.
Astenozoospermija — smanjena pokretljivost
Astenozoospermija označava odstupanje u pokretljivosti spermatozoida.
Čak i kada postoji dovoljan broj spermatozoida, smanjena pokretljivost može otežati njihovo kretanje kroz ženski reproduktivni sistem.
Ipak, procena se ne završava samo na procentu pokretljivih spermatozoida.
Teratozoospermija — odstupanje u morfologiji
Teratozoospermija označava smanjen procenat spermatozoida normalnog oblika prema laboratorijskim kriterijumima.
Nalaz ne treba tumačiti izolovano, naročito kada su koncentracija i pokretljivost odgovarajući.
Oligoasteno-teratozoospermija — kombinovano odstupanje
Kada istovremeno postoje odstupanja u koncentraciji, pokretljivosti i morfologiji spermatozoida, koristi se termin oligoasteno-teratozoospermija, odnosno OAT.
Kod ovakvog nalaza lekar razmatra stepen odstupanja, prethodnu reproduktivnu istoriju i potrebu za dodatnim ispitivanjima.
Šta ako u spermogramu nema spermatozoida?
Kada u ejakulatu nisu pronađeni spermatozoidi, govori se o mogućoj azoospermiji.
Međutim, odsustvo spermatozoida mora se potvrditi odgovarajućom laboratorijskom procedurom i ponovljenom analizom.
Važno je razumeti da odsustvo spermatozoida u ejakulatu ne znači automatski da se spermatozoidi uopšte ne stvaraju u testisima.
Kod određenih muškaraca može postojati prepreka koja onemogućava da spermatozoidi dospeju u ejakulat.
Kod drugih problem može biti povezan sa njihovim stvaranjem.
Zato je u ovoj situaciji potrebna detaljnija urološka i andrologijska procena.
U pojedinim slučajevima mogu se razmatrati procedure dobijanja spermatozoida direktno iz testisa.
O tome smo detaljnije pisali u tekstu Procedura TESE: kako se izvodi i kada je potrebna.
Koji faktori mogu uticati na kvalitet spermograma?
Na parametre spermograma mogu uticati različita zdravstvena stanja i životne navike.
Među faktorima koji se razmatraju tokom procene nalaze se:
- varikocela,
- hormonski poremećaji,
- određene infekcije i zapaljenska stanja,
- ranije operacije ili povrede testisa,
- genetski faktori,
- pušenje,
- gojaznost i metabolički poremećaji,
- prekomerna upotreba alkohola,
- anabolički steroidi i određene hormonske terapije,
- izloženost visokim temperaturama i drugim štetnim faktorima.
Važno je naglasiti da se uzrok odstupanja ne može pouzdano zaključiti samo iz spermograma.
Isti laboratorijski obrazac može postojati kod muškaraca sa različitim uzrocima problema.
Da li životne navike mogu uticati na spermogram?
Mogu.
Prestanak pušenja, izbegavanje anaboličkih steroida, regulisanje telesne težine kada je potrebno, umerena fizička aktivnost i lečenje određenih zdravstvenih stanja mogu biti deo pristupa muškom reproduktivnom zdravlju.
Ali to ne znači da će svaka promena navika automatski dovesti do normalizacije spermograma.
Posebno je važno da muškarci koji planiraju potomstvo ne uvode testosteronsku terapiju ili anaboličke preparate bez stručnog nadzora, jer spoljašnji testosteron može potisnuti stvaranje spermatozoida.
Da li suplementi poboljšavaju spermogram?
Na tržištu postoji veliki broj preparata koji se reklamiraju za povećanje broja i pokretljivosti spermatozoida.
Međutim, efekat suplemenata nije isti kod svakog pacijenta, a dokazi o njihovoj koristi za ostvarivanje trudnoće nisu jednako ubedljivi za sve preparate.
Zato se ne preporučuje nasumično kombinovanje velikog broja suplemenata.
Prvo je potrebno razumeti nalaz, proceniti moguće uzroke odstupanja i zatim odlučiti da li postoji razlog za određenu terapiju ili suplementaciju.
Kada su potrebne dodatne analize?
Spermogram je važan prvi korak, ali nije uvek poslednji.
Kada nalaz pokaže ozbiljnija ili ponovljena odstupanja, lekar može preporučiti dodatnu dijagnostiku.
U zavisnosti od situacije, ona može obuhvatiti:
- pregled urologa koji se bavi muškim infertilitetom,
- hormonske analize,
- ultrazvuk testisa i skrotuma,
- mikrobiološke analize kada postoje indikacije,
- genetska ispitivanja u određenim slučajevima,
- dodatne specijalizovane testove.
Da li je potrebna analiza fragmentacije DNK spermatozoida?
Analiza fragmentacije DNK spermatozoida ne predstavlja automatski deo osnovnog spermograma.
U određenim situacijama, kao što su ponavljani gubici trudnoće, pojedini neuspešni postupci asistirane reprodukcije ili neobjašnjeni problemi sa plodnošću, lekar može razmotriti dodatnu procenu.
Ipak, ne postoji opravdanje da se svaki pacijent automatski upućuje na sve specijalizovane testove.
Dodatna analiza ima smisla kada njen rezultat može doprineti medicinskoj odluci.
Da li loš spermogram znači da je potrebna vantelesna oplodnja?
Ne nužno.
Odluka o lečenju ne donosi se samo na osnovu jednog spermograma.
Važno je uzeti u obzir:
- stepen odstupanja nalaza,
- mogući uzrok problema,
- godine i reproduktivno stanje žene,
- trajanje infertiliteta,
- prethodne pokušaje začeća,
- rezultate dodatne dijagnostike.
Kod pojedinih parova moguće je nastaviti sa pokušajima prirodnog začeća uz odgovarajuću procenu i praćenje.
U drugim situacijama lekar može razmotriti lečenje utvrđenog uzroka, inseminaciju ili vantelesnu oplodnju.
Kod izraženog muškog faktora u okviru IVF postupka može se razmatrati ICSI metoda, pri kojoj se izabrani spermatozoid unosi direktno u jajnu ćeliju.
Međutim, ni ICSI nije univerzalno rešenje za svaki nepovoljan nalaz spermograma.
Izbor metode zavisi od ukupne medicinske i embriološke procene.
Ako želite da razumete gde se muški faktor uklapa u lečenje infertiliteta, pogledajte naš glavni vodič o vantelesnoj oplodnji.
Zašto spermogram treba posmatrati zajedno sa nalazima žene?
Plodnost je pitanje para.
Čak i kada spermogram pokazuje određeno odstupanje, izbor narednog koraka zavisi i od reproduktivnog stanja partnerke.
Na primer, nije isto kada žena ima 28 godina i urednu reproduktivnu procenu ili kada ima 40 godina i smanjenu ovarijalnu rezervu.
U oba slučaja spermogram može pokazivati slične vrednosti, ali medicinska strategija ne mora biti ista.
Zato se u savremenoj reproduktivnoj medicini ne leči samo laboratorijski nalaz.
Leči se par, uz procenu svih relevantnih faktora.
Više o zajedničkoj dijagnostici pročitajte u tekstu Analize za vantelesnu oplodnju: šta je potrebno pre IVF postupka.
Kada treba zakazati pregled zbog spermograma?
Konsultacija ima smisla kada:
- spermogram pokazuje odstupanja od referentnih vrednosti,
- u ejakulatu nisu pronađeni spermatozoidi,
- postoji istorija problema sa testisima, varikocele ili hormonskih poremećaja,
- trudnoća izostaje iako su prethodne analize uglavnom uredne,
- par se priprema za IVF postupak,
- postoji potreba za ponovnom procenom nakon prethodnog neuspešnog pokušaja.
Konsultacija ne znači da je odmah potrebna vantelesna oplodnja.
Ona znači da nalaz dobija odgovarajuće medicinsko tumačenje i da se pravi plan daljih koraka.
Najčešća pitanja o spermogramu
Šta je spermogram?
Spermogram je laboratorijska analiza semene tečnosti kojom se procenjuju broj, koncentracija, pokretljivost, morfologija i drugi relevantni parametri spermatozoida.
Koliko dana apstinencije je potrebno pre spermograma?
Prema WHO preporukama, uzorak se uobičajeno prikuplja nakon 2 do 7 dana ejakulacione apstinencije. Potrebno je poštovati i konkretna uputstva laboratorije.
Koliko spermatozoida treba da ima normalan spermogram?
WHO 2021 navodi donju referentnu vrednost koncentracije od 16 miliona spermatozoida po mililitru i ukupnog broja od 39 miliona po ejakulatu. Te vrednosti nisu apsolutne granice plodnosti.
Kolika treba da bude pokretljivost spermatozoida?
Prema WHO 2021, donja referentna vrednost ukupne pokretljivosti iznosi 42%, a progresivne pokretljivosti 30%.
Da li je morfologija od 4% loša?
Četiri procenta normalnih oblika predstavlja donju referentnu vrednost prema WHO 2021, uz primenu strogih kriterijuma procene. Sama morfologija ne određuje da li je muškarac plodan ili neplodan.
Da li loš spermogram znači da ne možemo prirodno dobiti dete?
Ne automatski. Značaj nalaza zavisi od stepena odstupanja, drugih parametara, zdravstvene istorije i reproduktivnog stanja oba partnera.
Da li spermogram treba ponoviti?
Ako nalaz pokazuje odstupanja, često je korisno ponavljanje analize. Vremenski razmak i potrebu za dodatnom dijagnostikom određuje lekar.
Da li je spermogram isto što i spermokultura?
Nije. Spermogram procenjuje parametre semene tečnosti i spermatozoida, dok se spermokultura koristi za mikrobiološko ispitivanje kada postoji odgovarajuća indikacija.
Može li spermogram biti uredan, a da trudnoća ipak ne dolazi?
Da. Uredan spermogram ne garantuje plodnost i ne isključuje sve moguće uzroke infertiliteta. Zato je važna zajednička procena para.
Kada se razmatra ICSI metoda?
ICSI se može razmatrati kod određenih oblika muškog infertiliteta ili drugih medicinskih indikacija. Odluku donose lekar i embriološki tim na osnovu ukupne procene.
Imate spermogram i ne znate šta nalaz znači?
Smanjena koncentracija, slabija pokretljivost ili odstupanje u morfologiji ne treba automatski da budu razlog za najgori zaključak.
Ali nalaz ne treba ni ignorisati.
U B.B. Clinic možete zakazati konsultaciju i doneti spermogram zajedno sa ostalom medicinskom dokumentacijom.
Na osnovu reproduktivne istorije para i postojećih nalaza, lekar može proceniti da li je potrebno dodatno urološko ispitivanje, ponavljanje analize ili planiranje daljih koraka u lečenju infertiliteta.
Cilj nije da spermogram samo proglasimo dobrim ili lošim. Cilj je da razumemo šta nalaz znači u vašoj situaciji.
Zakažite konsultaciju i procenu reproduktivnog zdravlja para.