Žene o menopauzi najčešće počinju da razmišljaju kada primete izostanak ciklusa i kada ih valunzi i promene raspoloženja podsete da njihovo telo ulazi u novu fazu. Međutim, za organizam žene to je mnogo veća promena od prestanka reproduktivne funkcije jajnika, jer hormoni koje oni stvaraju imaju ulogu u gotovo svakom sistemu organa.
Šta se dešava sa hormonima tokom menopauze?
Hormonsko okruženje na koje je telo naviklo godinama počinje da se menja već tokom perimenopauze. Menopauza zato nije trenutak u kojem se „hormoni ugase“, već period velike hormonske reorganizacije.
Tokom reproduktivnog perioda folikuli jajnika proizvode estradiol (E2), inhibin B, inhibin A i AMH, a nakon ovulacije žuto telo (corpus luteum) proizvodi progesteron. Posle menopauze glavni estrogen više nije ovarijalni estradiol, već estron (E1), koji se uglavnom stvara perifernom aromatizacijom androgena, naročito u masnom tkivu.
Estrogenski receptori nisu ograničeni na reproduktivne organe. Nalaze se u mozgu, krvnim sudovima, kostima, mišićima, koži, urogenitalnom i gastrointestinalnom sistemu i drugim tkivima. Svaki od tih sistema na svoj način odgovara na promenu hormonskog okruženja – i upravo zato menopauza ima posledice koje se osećaju u čitavom organizmu.
Zašto se u menopauzi javljaju valunzi i noćno znojenje?
U mozgu postoje estrogenski receptori koji učestvuju u regulaciji telesne temperature. Kada tokom menopauzalne tranzicije estrogen počne da osciluje i opada, menja se i način na koji mozak kontroliše temperaturu tela. Naš unutrašnji „termostat“ postaje osetljiviji i na male promene temperature može reagovati naglim osećajem toplote i intenzivnim znojenjem. Tako nastaju valunzi i noćno znojenje.
Menopauza i oralno zdravlje: kako utiče na zube i desni?
Hormonski receptori postoje i u koži i sluzokožama, pa tako i u usnoj duplji. Suvoću kože možda primetimo ranije, dok se na suvoću usta često manje obraća pažnja.
Pljuvačka nije samo „voda u ustima“ – ona neutrališe kiseline, ispira ostatke hrane i učestvuje u remineralizaciji gleđi kalcijumom i fosfatima. Promene u menopauzi mogu doprineti suvoći usta i promenama oralnog okruženja, dok gubitak estrogena istovremeno ubrzava resorpciju kostiju, uključujući i alveolarnu kost koja drži zube. Zbog toga oralno zdravlje u ovom periodu ne treba zanemariti.
Vaginalna suvoća, mokrenje i seksualni život tokom menopauze
Vagina, vulva, uretra i okolna tkiva izrazito su osetljivi na estrogen. Kada ga ima manje, vaginalni epitel postaje tanji, manje elastičan i slabije vlažan, a menjaju se pH i vaginalna mikroflora. Posledice mogu biti suvoća, peckanje, mikrooštećenja i bol tokom seksualnog odnosa.
Promene zahvataju i donji urinarni trakt, pa se mogu javiti učestalo ili urgentno mokrenje, peckanje i veća sklonost ponavljanim urinarnim infekcijama. Ovaj skup promena danas se naziva genitourinarni sindrom menopauze. Važno je da žene znaju da to nije nešto što jednostavno moraju da prihvate kao posledicu godina – postoje efikasni načini lečenja.
Kako menopauza utiče na srce, krvne sudove i metabolizam?
Estrogen deluje i na krvne sudove i povezan je sa regulacijom metabolizma lipida. Tokom menopauzalne tranzicije često raste LDL holesterol, povećava se visceralno masno tkivo, a sa godinama raste i učestalost hipertenzije i poremećaja metabolizma glukoze.
Zato novonastale promene krvnog pritiska treba sagledati u kontekstu ukupnog zdravstvenog i metaboličkog stanja žene. Krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi mogu biti važniji pokazatelji promena od viška kilograma koji vidimo u ogledalu. Tako ne treba preuraniti sa lekovima za krvni pritisak već ispitati zašto je on naglo porastao, šta je inicijalni uzrok.
Isti hormonski događaj može se istovremeno manifestovati u mozgu kao valung, u vagini kao suvoća, u ustima kao promena oralnog okruženja, u kostima kao ubrzana resorpcija, a u metabolizmu kao promena telesne kompozicije. Zato menopauzu treba posmatrati kao period u kojem ponovo sagledavamo zdravlje žene kao celinu.
Koje preglede i analize treba uraditi tokom menopauze?
Kao ginekolog, svojim pacijentkinjama savetujem da menopauzu posmatraju upravo kao trenutak za novu procenu zdravlja, a ne samo kao kraj reproduktivnog perioda.
Treba redovno kontrolisati krvni pritisak, telesnu težinu i obim struka, lipidni profil, odnosno holesterol i trigliceride, kao i glukozu u krvi, a prema individualnom riziku i HbA1c. Potrebno je proceniti rizik od osteoporoze i, kada postoje indikacije, uraditi merenje mineralne gustine kostiju – DXA. TSH, krvna slika, gvožđe, feritin, vitamin D i druge analize rade se kada za njih postoji razlog, u zavisnosti od simptoma i faktora rizika.
Važno je nastaviti redovne ginekološke preglede i skrining grlića materice i dojki prema uzrastu i preporukama, ali ne zaboraviti ni stomatologa, kontrolu vida i ostale preventivne preglede.
Simptomi koji zahtevaju pregled lekara
Posebnu pažnju treba obratiti na krvarenje nakon menopauze, koje uvek zahteva ginekološku procenu, kao i na novonastale bolove u grudima, otežano disanje, značajne promene krvnog pritiska, ponavljane urinarne infekcije, izraženu vaginalnu suvoću ili bol, naglo pogoršanje oralnog zdravlja, gubitak visine ili prelom nakon male traume.
Ne mora svaka žena imati iste tegobe, niti je svaka promena posle pedesete posledica nedostatka estrogena. Menopauza i drugi prirodni procesi odvijaju se istovremeno i njihovi efekti se prepliću. Upravo zato je individualna procena važnija od univerzalnog „hormonskog paketa“ analiza.
Menopauza nije bolest, ali jeste velika biološka promena na koju treba blagovremeno reagovati. Cilj nije samo ublažiti valunge, već sačuvati kosti, mišiće, srce i krvne sudove, zube, urogenitalno zdravlje i kvalitet života u decenijama koje dolaze.
Menopauza zato nije samo kraj jednog perioda života, već početak novog – vremena u kojem je žena zrelija, često rasterećenija obaveza reproduktivnog doba i spremnija da više pažnje posveti sebi, svom zdravlju i kvalitetu života, a taj period može trajati jednako dugo, pa i duže od onog koji mu je prethodio.
Terapija menopauze: hormonske i nehormonske mogućnosti lečenja
Kada pričamo o terapiji menopauze, obično mislimo na hormonsku supstitucionu terapiju (HST). Uobičajeno pitanje je: „Doktore, šta mogu da pijem da olakšam sebi trenutne probleme?”
Međutim, terapija menopauze je kompleksna i višeslojna.
Fizička aktivnost i zdrave životne navike
Obično krećemo sa savetima za fizičku aktivnost i promene u životnim navikama, koje često mogu pomoći u smanjenju gore navedenih tegoba i jako pomažu u očuvanju koštane mase.
Lokalna terapija genitourinarnog sindroma menopauze
Sledeći nivo terapijskih procedura su lokalna primena vaginalnih estrogena, DHEA ili oralnog ospemifena u ublažavanju simptoma genitourinarnog sindroma, izraženog u obliku vaginalne suvoće, istanjenosti i gubitka elastičnosti vaginalnog zida, bolnih odnosa i nekih urinarnih simptoma (neki delovi bešike imaju estrogenske receptore).
Hormonska supstituciona terapija (HST)
Treći nivo bi bila hormonska supstituciona terapija (HST) – nadoknada hormona, koja može biti u obliku transdermalnih, subkutanih ili per os preparata. Važno je napomenuti da uz terapiju estrogenima, zbog zaštite endometrijuma i zaštite tkiva dojke, uvek treba koristiti i progesteronske preparate. Ovakva terapija je poprilično efikasna u sprečavanju dva simptoma na koje se pacijentkinje najviše žale, a to su valunzi i nesanica.
Fitoestrogeni i drugi nehormonski preparati
U ovu grupu terapijskih preparata pripadaju i fitoestrogeni i drugi preparati koji nisu hormoni, ali se vezuju za estrogene receptore.
Nehormonski lekovi za valunge i noćno znojenje
U poslednje vreme su od strane FDA (Američke agencije za hranu i lekove) registrovani moćni lekovi koji leče umerene do teške valunge, a nisu hormoni i deluju direktno na centre u hipotalamusu (deo CNS-a) koji su zaduženi za termoregulaciju. Ova grupa lekova pomaže i kod poboljšanja sna. Savetuju se kod pacijentkinja kod kojih postoje kontraindikacije za primenu HST-a.
Ovi lekovi spadaju u grupu antagonista receptora u mozgu koji su zaduženi za prenos signala neuropeptida zaduženih, između ostalog, i za termoregulaciju.
Kada započeti hormonsku terapiju?
Ulaskom u menopauzu, usled gubitka zaštitnog efekta estrogena raste rizik od hipertenzije, ateroskleroze i kardiovaskularnih oboljenja. Uvođenje hormonske supstitucione terapije (HST) pokazalo se kao efikasna terapija ako se započne na vreme.
Zašto terapija menopauze mora biti individualna?
Nakon svega navedenog, zaključio bih da je individualni pristup svakoj pacijentkinji imperativ, prvenstveno zbog sagledavanja najizraženijih simptoma i procene rizika pojedinačno za svaku potencijalnu terapiju.
Na ovom nivou razvoja medicine ne bismo smeli dozvoliti da bilo koji simptom menopauze utiče na kvalitet života žena ovog životnog doba, koji pored potencijalnih nedostataka može imati i svoje životne prednosti.
Kada potražiti savet ginekologa?
Ako primećujete promene menstrualnog ciklusa, valunge, poremećaje sna, vaginalnu suvoću ili druge tegobe koje mogu biti povezane sa menopauzom, razgovor sa ginekologom može pomoći da bolje razumete promene i mogućnosti njihovog ublažavanja.
U B.B. Clinic možete zakazati ginekološku konsultaciju i dobiti individualnu procenu zdravstvenog stanja i preporuku za dalje preglede ili terapiju, kada je potrebna.